„Одсуство жеље и све мањи проценат људи који би будућност Србије желели да виде у саставу Европске уније, према проценама, највише 40 одсто, нису повезани само са оним што их Брисел не прихвата, како је то много година објашњавано. Заправо, постоје и дубљи разлози повезани са догађајима 1990, 1999. године, са том циничном проценом, коју је Запад покушао Србима да наметне“, рекла је Ентина, говорећи у медијском центру међународне групе „Русија севодња“.
Према њеним речима, западне земље су покушале да пребаце кривицу за бомбардовање на саме Србе.
„Али, то нису успели да ураде. Одсуство дијалога између Запада и Срба, на крају представља много важнији слој евроскептицизма, који је присутан у српском друштву, и неке растуће еуфорије у погледу могућег приближавања земљама БРИКС плус“, нагласила је Ентина.
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 25 година – 24. марта 1999. године. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено око 6.000 особа.
Срушени су мостови, уништена инфраструктура, бомбардоване школе, здравствене установе, медијске куће, амбасада, споменици културе, цркве и манастири, а готово да нема града који се није нашао на мети НАТО бомби.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Погледајте и: