00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Кад ликови из романа одлуче да убију писца
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Путин: Бомбардовање СР Југославије - велика трагедија

© Sputnik / Alexey Maishev / Уђи у базу фотографијаВладимир Путин
Владимир Путин - Sputnik Србија, 1920, 24.03.2024
Пратите нас
Председник Русије Владимир Путин рекао је да је бомбардовање Југославије пре 25 година велика трагедија и оценио да су дејства Запада била недопустива и да су, у суштини, покренула рат у Европи.
„То је огромна трагедија. То што је учинио Запад је генерално недопустиво. Без икакве резолуције Савета безбедности Уједињених нација директно су започели војна дејства, рат, у суштини, у центру Европе“, рекао је Путин у интервјуу за филм „Београд“ телевизијског канала „Русија“.
Руски председник је нагласио да бомбардовање Београда не може да изазове ништа друго осим осуду.

Да ли би Путин могао да спречи агресију НАТО-а

Коментаришући изјаву председника Србије Александра Вучића да Путин не би дозволио да НАТО бомбардује Југославију да је тада био шеф државе, руски лидер је рекао да је сада тешко говорити о томе да ли би он успео да спречи тај напад.
„Разумете у чему је ствар, у томе да је у Југославији ипак била друга ситуација. Тамо је земља била у стању тешког унутрашњег сукоба. Због тога је сада тешко говорити о томе. И чини ми се да то нема великог смисла. Александар је искусан политичар, мислим да ће се сложити са мном, то је већ прошло. У сваком случају, да смо имали јединственог савезника, наравно да бисмо градили с њим односе, како би то било у интересу наше земље, и у интересу нашег савезника. Да смо имали неке обавезе у односима, наравно да бисмо те обавезе испуњавали. Тада између Русије и Југославије таквих односа није било“, објаснио је Путин.
Према Путиновим речима, полуга утицаја на првог председника Руске Федерације Бориса Јељцина било је много пре 25 година јер је Русија била зависна и изгубила је знатан део свог суверенитета.
„Русија је била прилично слаба и била је зависна од разних врста финансијских инструмената и механизама, од политичких, унутарполитичких. У том смислу може се са жалошћу констатовати да је Русија на тренутак изгубила знатан део свог суверенитета“, рекао је Путин.

Путиново мишљење о заузимању аеродрома "Слатина"

Председник Русије је испричао да га је у време догађаја у Југославији 1999. године, када је обављао дужност секретара Савета безбедности Русије, тадашњи начелник Генералштаба Анатолиј Квашњин питао за мишљење у вези са заузимањем аеродрома „Слатина“ у Приштини.
Путин му је тада одговорио: „Ако сматраш да се то исплати, ти то и ради“.
Руске оружане снаге су у јуну 1999. године на препад преузеле контролу над аеродромом „Слатина“ (главним војним аеродромом код Приштине) неколико сати пре него што су намеравале да га заузму снаге НАТО-а.
Путин се сећа да је на питање зашто је то потребно Квашњин одговорио: јасно је да ћемо морати некада да одемо одатле, али ћемо имати чиме да тргујемо.
„Знам да није ризиковао да то усглашава с вишим званилницима, укључујући Министарство одбране, то је било учињено. Са мном је о томе у сваком случају разговарао и тражио моје мишљење. А ја сам му тако и рекао: Ако сматраш да се исплати, ти то ради“, рекао је Путин.
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 25 година – 24. марта 1999. године. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено око 6.000 особа.
Срушени су мостови, уништена инфраструктура, бомбардоване школе, здравствене установе, медијске куће, амбасада, споменици културе, цркве и манастири, а готово да нема града који се није нашао на мети НАТО бомби.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Љубинка Милинчић - Sputnik Србија
Нови канал Љубинке Милинчић на Јутјубу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала