У извештају Европске комисије о напретку земаља-кандидата у вези са њиховим препорукама за чланство у ЕУ наводи се да је Брисел незадовољан резултатима парламентарних избора у Грузији јер је уместо проевропске партије победила владајућа странка Грузијски сан која залаже за очување односа са Русијом и противи се антируским санкцијама.
Брисел је такође незадовољан због „ниског“ нивоа усклађености Грузије са европском спољном политиком, а посебно одсуством жеље да подржи санкције Русији, Белорусији и Ирану.
Геополитички коментатор и стручњак за међународне односе Срђан Перишић коментарише за Спутњик разлог овакве брзоплете одлуке и објашњава да је Европска унија донела одлуку о заустављању прикључења ЕУ чак и пре него што се завршио процес саопштавања изборних резултата. Разлог томе, каже он, лежи у томе што желе да узбуркају део грузијског становништва који није гласао за ЕУ опцију.
Они хоће да побуне грузијски народ који није гласао за ту странку, не би ли то довело до некакве мини обојене револуције – то је њихов циљ. Они добро знају да је та антиглобалистичка странка победила и тиме желе да подстакну пружање отпора њеној победи, изјавио је Перишић.
Наранџаста револуција у Украјини
© Дмитрий Чеботаев
Револуција им неће проћи
Наш саговорник је убеђен да Запад неће успети да изазове немире у Грузији из простог разлога што је већина тамошњих грађана против Европске уније. У току претходних месеци, када су се доносили различити антиглобалистички закони у Грузији, народ је сведочио бурним реаговањима како из Сједињених Америчких Држава, тако и из кључних земаља ЕУ, попут Британије и Француске.
Нада северноатлантске уније, сматра Перишић, лежи у томе што се проглобалистичка опозиција која је усмерена ка Западу углавном састоји из студената и млађе популације, те верују да ће моћи да их изведу на улице и спрече формирање парламента.
Да би дошло до формирања парламента у Грузији, потребно је да две трећине посланика буде присутно на седници. Дакле, од 150 грузијских посланика, потребно је присуство њих 100. Према досадашњим објављеним резултатима избора, „Грузијски сан“ ће имати 89 посланика, што значи да седници мора присуствовати и 11 посланика опозиције како би се формирао нови парламент. Управо то Запад хоће да спречи, а то већ води у пуч, односно насилну револуцију.
Очито је да ЕУ жели инсталацију још једног подобног режима, попут оног у Кијеву. Њихови разлози, истиче Перишић, нису само идеолошки, већ и геополитички. Касније би у целој причи на сцену ступио и НАТО уз, наравно, цео Запад, како би подржали нови, ненародни режим, а то би сигурно отворио неки нови фронт. Грузија би се тада у односу према Русији понашала као прокси ратник, баш попут кијевског режима.
Полицајци обезбеђују протест против закона о страним агентима у Тбилисију у Грузији
© Sputnik
/ Геополитички разлози су сада главни, те одатле и овакво понашање Европске уније, која је само продужена рука Сједињених Америчких Држава и њихове геополитике на простору Евроазије.
Има ли сличности са Србијом?
У Србији се, верује Перишић, народ не би много узбудио када би се зауставио европски пут, јер већинско становништво такође није за Европску унију. После петог октобра и почетком двехиљадитих више од 50 одсто грађана било је за учлањене у ЕУ, међутим, много тога се променило у међувремену и народ једноставно није више заинтересован за ту опцију.
Целокупна елита у Србији је већински оријентисана ка Западу. То је та разлика између елите и народа у Србији и питање је да ли би се грађани Србије и радовали том обустављању процеса приступања ЕУ. Ипак, не верујем да ће ЕУ, без обзира на све њихове негативне извештаје, зауставити процес учлањена Србије, јер актуелна српска влада јавно говори да подржава процес приступања у ЕУ.
Ово се види и из недавних посета Србији од стране немачког и француског руководства у оквиру којих се врло похвално говорило о напорима које Република Србија улаже када је реч о придруживању унији. Из овог разлога, каже Перишић, у Србији се не може десити ништа од онога шта се дешава у Грузији, нити се однос ЕУ према Србији може поредити са односом ЕУ према Грузији.
Две сенке разговорају испред застава ЕУ и Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У Србији није таква ситуација јер се у Србији спроводи политика приближавања Европској унији. Из ЕУ могу само да долазе различите опомене Србији, али и оне долазе у циљу задржавања Србије на свом путу придруживања ЕУ. Ипак, видећемо да ли то може дуго да траје, јер грађани Србије нису за ЕУ и већински део народа се не би много насекирао када би политичке елите одустале од Европске уније.
Перишић закључује да је још рано за било какве дугорочне прогнозе и да ће се тек видети како ће се ситуација одвијати у наредном периоду, будући да је у читавом свету у току процес одвајања од Запада и глобализма, а пукотине у самој глобалистичкој структури Европске уније већ су видљиве на примерима Мађарске и Словачке.
Погледајте и: