На свечаности која је у среду увече отворена химном „Боже правде“, говорили су директор Института за националну и међународну безбедност Дарко Трифуновић, продекани Математичког факултета у Београду Дејан Урошевић и Миљан Кнежевић, као и представник Удружења „Милутин Миланковић“ Слободан Стојановић.
Урошевић је напоменуо да је Миланковић дао највећи допринос развоју науке у Србији и да га је предмет „Небеска механика који је предавао усмерио ка астрономији“.
„Из својих знања које је стекао из Небеске механике применио је астрономске појаве на изучавање климе. Светски познат научник постао је зато што је објаснио промене ледених доба на земљи, а године 1923. предложио је нови јулијански календар“, изјавио је Урошевић.
Кнежевић је истакао да студенти и запослени на Математичком факултету имају привилегију да бораве на истом месту где је боравио Миланковић.
Изложба посвећена Милутину Миланковићу на Математичком и Географском факултету
© Tanjug / NEMANJA JOVANOVIĆ
„Као студент често сам разговарао са колегама о резултатима Миланковића. Он јесте био сјајан астроном, али био је и одличан математичар. Знање које је стекао у Бечу знао је да примени, а резултати које је направио у математици довели су до тога да му се цео свет диви“, објаснио је Кнежевић.
Трифуновић је рекао да су Миланковића научна мисао и пут науке одвели у „непрекидно сазвежђе“.
„Ту је он гледао и размишљао и често се позивао на великог Имануела Канта који је рекао да нема природне науке где нема бар мало математике“, објаснио је Трифуновић.
Стојановић је упутио честитке организаторима на идеји да стална изложба послужи васпитању посетилаца и студената факултета.
„Допринос Миланковића видљив је у доказима од споменика, новчаница, Булевара на Новом Београду, 43 града у Србији чије улице носе његово име, преко 110 градова где смо одржали пројекцију више од десет филмова. Морам да напоменем да је ово прва изложба у Београду која је за стално поствљена и нека служи Институту на част“, рекао је Стојановић.
Стална поставка, коју су представили Математички и Географски факултет Универзитета у Београду и Институт за националну и међународну безбедност, обухвата научне списе, фотографије и биографију српског научника.
На плакатима је, кроз документе и текст, приказано његово школовање у Бечу, његови радови, ангажман и утицај у науци.
Ту су и фотографије Ковнице новца на Топчидеру и објеката за потребе команде ваздухопловства.
Поред тога, представљене су и фотографије Водоторња у Осјеку, мостова на деоници „Трансбалканске пруге“ Ниш - Књажевац, као и патент о реформи Јулијанског календара.
Погледајте и: