https://sputnikportal.rs/20241107/gospodar-vremena-i-prostora-u-beogradu-otvorena-izlozba-posvecena-milutinu-milankovicu-1179260410.html
„Господар времена и простора“: У Београду отворена изложба посвећена Милутину Миланковићу
„Господар времена и простора“: У Београду отворена изложба посвећена Милутину Миланковићу
Sputnik Србија
Стална изложба „Проф. др. Милутин Миланковић - Господар времена и простора“ посвећена српском научнику, отворена је у згради Математичког и Географског... 07.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-07T08:29+0100
2024-11-07T08:29+0100
2024-11-07T08:29+0100
друштво
друштво
србија – друштво
милутин миланковић
изложба
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/07/1179260641_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_1d9d962817ccbcc81d680763cf4b41c1.jpg
На свечаности која је у среду увече отворена химном „Боже правде“, говорили су директор Института за националну и међународну безбедност Дарко Трифуновић, продекани Математичког факултета у Београду Дејан Урошевић и Миљан Кнежевић, као и представник Удружења „Милутин Миланковић“ Слободан Стојановић.Урошевић је напоменуо да је Миланковић дао највећи допринос развоју науке у Србији и да га је предмет „Небеска механика који је предавао усмерио ка астрономији“.Кнежевић је истакао да студенти и запослени на Математичком факултету имају привилегију да бораве на истом месту где је боравио Миланковић.„Као студент често сам разговарао са колегама о резултатима Миланковића. Он јесте био сјајан астроном, али био је и одличан математичар. Знање које је стекао у Бечу знао је да примени, а резултати које је направио у математици довели су до тога да му се цео свет диви“, објаснио је Кнежевић.Трифуновић је рекао да су Миланковића научна мисао и пут науке одвели у „непрекидно сазвежђе“.„Ту је он гледао и размишљао и често се позивао на великог Имануела Канта који је рекао да нема природне науке где нема бар мало математике“, објаснио је Трифуновић.Стојановић је упутио честитке организаторима на идеји да стална изложба послужи васпитању посетилаца и студената факултета.„Допринос Миланковића видљив је у доказима од споменика, новчаница, Булевара на Новом Београду, 43 града у Србији чије улице носе његово име, преко 110 градова где смо одржали пројекцију више од десет филмова. Морам да напоменем да је ово прва изложба у Београду која је за стално поствљена и нека служи Институту на част“, рекао је Стојановић.Стална поставка, коју су представили Математички и Географски факултет Универзитета у Београду и Институт за националну и међународну безбедност, обухвата научне списе, фотографије и биографију српског научника.На плакатима је, кроз документе и текст, приказано његово школовање у Бечу, његови радови, ангажман и утицај у науци.Ту су и фотографије Ковнице новца на Топчидеру и објеката за потребе команде ваздухопловства.Поред тога, представљене су и фотографије Водоторња у Осјеку, мостова на деоници „Трансбалканске пруге“ Ниш - Књажевац, као и патент о реформи Јулијанског календара.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, милутин миланковић, изложба
друштво, србија – друштво, милутин миланковић, изложба
„Господар времена и простора“: У Београду отворена изложба посвећена Милутину Миланковићу
Стална изложба „Проф. др. Милутин Миланковић - Господар времена и простора“ посвећена српском научнику, отворена је у згради Математичког и Географског факултета у Београду.
На свечаности која је у среду увече отворена химном „Боже правде“, говорили су директор Института за националну и међународну безбедност Дарко Трифуновић, продекани Математичког факултета у Београду Дејан Урошевић и Миљан Кнежевић, као и представник Удружења „Милутин Миланковић“ Слободан Стојановић.
Урошевић је напоменуо да је Миланковић дао највећи допринос развоју науке у Србији и да га је предмет „Небеска механика који је предавао усмерио ка астрономији“.
„Из својих знања које је стекао из Небеске механике применио је астрономске појаве на изучавање климе. Светски познат научник постао је зато што је објаснио промене ледених доба на земљи, а године 1923. предложио је нови јулијански календар“, изјавио је Урошевић.
Кнежевић је истакао да студенти и запослени на Математичком факултету имају привилегију да бораве на истом месту где је боравио Миланковић.
„Као студент често сам разговарао са колегама о резултатима Миланковића. Он јесте био сјајан астроном, али био је и одличан математичар. Знање које је стекао у Бечу знао је да примени, а резултати које је направио у математици довели су до тога да му се цео свет диви“, објаснио је Кнежевић.
Трифуновић је рекао да су Миланковића научна мисао и пут науке одвели у „непрекидно сазвежђе“.
„Ту је он гледао и размишљао и често се позивао на великог Имануела Канта који је рекао да нема природне науке где нема бар мало математике“, објаснио је Трифуновић.
Стојановић је упутио честитке организаторима на идеји да стална изложба послужи васпитању посетилаца и студената факултета.
„Допринос Миланковића видљив је у доказима од споменика, новчаница, Булевара на Новом Београду, 43 града у Србији чије улице носе његово име, преко 110 градова где смо одржали пројекцију више од десет филмова. Морам да напоменем да је ово прва изложба у Београду која је за стално поствљена и нека служи Институту на част“, рекао је Стојановић.
Стална поставка, коју су представили Математички и Географски факултет Универзитета у Београду и Институт за националну и међународну безбедност, обухвата научне списе, фотографије и биографију српског научника.
На плакатима је, кроз документе и текст, приказано његово школовање у Бечу, његови радови, ангажман и утицај у науци.
Ту су и фотографије Ковнице новца на Топчидеру и објеката за потребе команде ваздухопловства.
Поред тога, представљене су и фотографије Водоторња у Осјеку, мостова на деоници „Трансбалканске пруге“ Ниш - Књажевац, као и патент о реформи Јулијанског календара.
