Научнике је посебно занимало зашто се овај цвет, иначе највећи на свету, загрева пред цветање и испушта невероватан мирис, па су коначно открили генетске путеве и биолошки механизам иза овог процеса.
Тим истраживача који су предводили стручњаци са Колеџа Дартмут проучавао је цвет леш, а у студији објављеној у PNAS Nexus идентификовали су нову компоненту специфичног мириса – органско једињење по имену путресцин, преноси „Сајенс дејли“.
Професор биолошких наука на Дартмуту Г. Ерик Шалер и његови сарадници искористили су неколико цветања Морфија, цвета леша старог 21 годину, који се чува у стакленику колеџа, да прикупе узорке ткива и ураде генетске и хемијске анализе.
Титан арум, који базди као леш у распадању, није само један цвет, већ група малих цветова сакривених у џиновској централној стабљици која се назива клип, а која може да порасте скоро до четири метра. Биљка некад не цвета годинама, најчешће између пете и седме, али када дође време она процвета преко ноћи.
„Цветови су ретки и кратко живе, па имамо врло мало времена за анализу овог феномена“, рекао је Шалер.
Када је Морфи процветао 2016. научници су узели девет узорака током три ноћи.
Алвина Зулфикар, истраживач на размени у Шалеровој лабораторији, открила је како да се извуче квалитетан РНК са ткива и омогућила им друге анализе РНК и утврђивање улоге гена у загревању и испуштању мириса.
„Ово нам је омогућило да видимо који гени су активни у тим тренуцима“, рекао је Шалер, који се бави писањем хорор прича, па каже да се „цвет леш“ уклапа у оба његова света.
Ова студија је прва која је открила тајне смрада „цвета леша“ и како долази до отпуштања путресцина, једињења које је главни кривац за то.
„Морфи крије још много тајни“,рекао је Шалер.
Погледајте и: