https://sputnikportal.rs/20241112/zasto-je-najveci-cvet-na-svetu-ujedno-i-najsmrdljiviji-video-1179432177.html
Зашто је највећи цвет на свету уједно и најсмрдљивији /видео/
Зашто је највећи цвет на свету уједно и најсмрдљивији /видео/
Sputnik Србија
Необичан смрад цвета титан арум (Amorphophallus titanum), који се назива и „цвет леш“ јер базди као леш у распадању, привлачи гомиле људи у ботаничке баште... 12.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-12T22:53+0100
2024-11-12T22:53+0100
2024-11-12T22:53+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0c/1179431972_0:649:2048:1801_1920x0_80_0_0_659aa97743d3128a53a0f24817451c09.jpg
Научнике је посебно занимало зашто се овај цвет, иначе највећи на свету, загрева пред цветање и испушта невероватан мирис, па су коначно открили генетске путеве и биолошки механизам иза овог процеса.Тим истраживача који су предводили стручњаци са Колеџа Дартмут проучавао је цвет леш, а у студији објављеној у PNAS Nexus идентификовали су нову компоненту специфичног мириса – органско једињење по имену путресцин, преноси „Сајенс дејли“.Професор биолошких наука на Дартмуту Г. Ерик Шалер и његови сарадници искористили су неколико цветања Морфија, цвета леша старог 21 годину, који се чува у стакленику колеџа, да прикупе узорке ткива и ураде генетске и хемијске анализе.Титан арум, који базди као леш у распадању, није само један цвет, већ група малих цветова сакривених у џиновској централној стабљици која се назива клип, а која може да порасте скоро до четири метра. Биљка некад не цвета годинама, најчешће између пете и седме, али када дође време она процвета преко ноћи.„Цветови су ретки и кратко живе, па имамо врло мало времена за анализу овог феномена“, рекао је Шалер.Када је Морфи процветао 2016. научници су узели девет узорака током три ноћи.Алвина Зулфикар, истраживач на размени у Шалеровој лабораторији, открила је како да се извуче квалитетан РНК са ткива и омогућила им друге анализе РНК и утврђивање улоге гена у загревању и испуштању мириса.„Ово нам је омогућило да видимо који гени су активни у тим тренуцима“, рекао је Шалер, који се бави писањем хорор прича, па каже да се „цвет леш“ уклапа у оба његова света.Ова студија је прва која је открила тајне смрада „цвета леша“ и како долази до отпуштања путресцина, једињења које је главни кривац за то.„Морфи крије још много тајни“,рекао је Шалер.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Зашто је највећи цвет на свету уједно и најсмрдљивији /видео/
Необичан смрад цвета титан арум (Amorphophallus titanum), који се назива и „цвет леш“ јер базди као леш у распадању, привлачи гомиле људи у ботаничке баште широм света да гледају како цвета, што је иначе ретка појава.
Научнике је посебно занимало зашто се овај цвет, иначе највећи на свету, загрева пред цветање и испушта невероватан мирис, па су коначно открили генетске путеве и биолошки механизам иза овог процеса.
Тим истраживача који су предводили стручњаци са Колеџа Дартмут проучавао је цвет леш, а у студији објављеној у PNAS Nexus идентификовали су нову компоненту специфичног мириса – органско једињење по имену путресцин, преноси „Сајенс дејли“.
Професор биолошких наука на Дартмуту Г. Ерик Шалер и његови сарадници искористили су неколико цветања Морфија, цвета леша старог 21 годину, који се чува у стакленику колеџа, да прикупе узорке ткива и ураде генетске и хемијске анализе.
Титан арум, који базди као леш у распадању, није само један цвет, већ група малих цветова сакривених у џиновској централној стабљици која се назива клип, а која може да порасте скоро до четири метра. Биљка некад не цвета годинама, најчешће између пете и седме, али када дође време она процвета преко ноћи.
„Цветови су ретки и кратко живе, па имамо врло мало времена за анализу овог феномена“, рекао је Шалер.
Када је Морфи процветао 2016. научници су узели девет узорака током три ноћи.
Алвина Зулфикар, истраживач на размени у Шалеровој лабораторији, открила је како да се извуче квалитетан РНК са ткива и омогућила им друге анализе РНК и утврђивање улоге гена у загревању и испуштању мириса.
„Ово нам је омогућило да видимо који гени су активни у тим тренуцима“, рекао је Шалер, који се бави писањем хорор прича, па каже да се „цвет леш“ уклапа у оба његова света.
Ова студија је прва која је открила тајне смрада „цвета леша“ и како долази до отпуштања путресцина, једињења које је главни кривац за то.
„Морфи крије још много тајни“,рекао је Шалер.
