Званична Москва употребу тих пројектила за нападе на територију Русије оцењује као „нову ескалацију“.
Руски председник Владимир Путин је раније упозорио да би употреба пројектила америчке и британске производње унутар граница Русије била равна уласку НАТО-а у директан сукоб са Москвом.
Украјина је први пут испалила британске ракете дугог домета „сторм шедоу“ на руску Курску област, дан након што је на ту земљу лансирала далекометне ракете америчке производње „атакамс“ на циљеве у региону Брјанска.
„Сторм шедоу“ је британско-француска крстарећа ракета, домета од 250 (извозна верзија) до 560 километара, у зависности од модификације. Француска варијанта тих ракета је „скалп“. Те ракете је Украјина раније користила за напад на Крим, каже руски војни експерт Алексеј Анпилогов.
Према његовим речима, њихов руски пандан је крстарећа ракета „калибaр“, а америчка - у САД - ракета ЈАССМ, која се користи као наоружање, на пример, авиона Ф-16. Практично све ове ракете имају сличне предности.
„Прво што разликује ове ракете од свог наоружања које се налази на располагању украјинској војсци јесте њихов домет. Максимални домет ракета 'сторм шедоу' износи 560 километара, што је довољно, на пример, да од границе североисточне Украјине стигне до већине објеката у Московској области. Међутим, јасно је да украјинска војска не дејствује у тако опасним условима, јер ракете 'сторм шедоу' се лансирају са ваздушних носача тј. са авиона и због тога украјинско Ратно ваздухопловство настоји да лансира ове ракете из дубине своје територије како не би улетели у зону деловања руских ПВО система. Ипак, чак и у таквим условима, 'сторм шедоу' ракете могу да погоде циљеве, што је већ демонстрирано претходним нападима, на пример, на нашу поморску базу у Севастопољу, на Кримски мост, као и на објекте у Курској области који су недавно погођени овим ракетама“, каже Анпилогов.
С друге стране, постоји још једна карактеристика ове ракете што је чини опасном - то је чињеница да она, иако субсонична, лети на релативно малој висини од неколико десетина метара (30-40) због чега је њено откривање отежано, додаје експерт.
„Радарски системи имају проблема са детекцијом ниско летећих циљева и обично их детектују тек када се нађу у непосредној близини радара, што не омогућава увек ефикасно коришћење пресретача, чак ни ракетне системе ПВО“, каже Анпилогов.
Што се тиче слабих страна, Украјина нема довољан број авиона-носача који би се могли искористити за масовне ударе, што значи да тренутно може лансирати највише 10, можда 15 ракета у једном старту, наводи експерт. Због тога ће ефикасност примене „сторм шедоу“ ракета бити различита. Ако је објекат који покушавају да погоде овим крстарећим ракетама добро заштићен ПВО системима, вероватно неће бити постигнут значајан резултат. Међутим, ако украјинске снаге пронађу слабости у одбрамбеном ПВО систему, тада пројектил може да погоди добро утврђене објекте.
Ракета је тешка око 1.300 килограма, са конвенционалном бојевом главом од 450 килограма, која може да продре дубоко у утврђене структуре пре детонације. Ово је чини веома ефикасном против циљева као што су бункери и подземни објекти.
Руси успешно уништавају и америчке и британске ракете
Ракете „атакамс“ и „сторм шедоу“ су подједнако опасне, али на различите начине, каже Анпилогов. Према његовим речима, ракета „атакамс“, тачније, њена бојева глава креће се ка циљу суперсоничном брзином што отежава њено пресретање. Она може да маневрише током лета и превари ПВО системе.
„Међутим, ове ракете имају и свој недостатак. Прилично су видљиве на радарима, јер се крећу по високој балистичкој путањи тј. радар их практично детектује одмах након лансирања. Као што смо чули из извештаја руског Министарства одбране, од шест ракета које су недавно лансиране на објекат у Брјанској области све су пресретнуте и уништене“, каже експерт.
Он подсећа да је том приликом посада система противваздушне одбране С-400 и „панцир“ оборила пет ракета „атакамс“ и успела да оштетети још једну.
„Атакамс“ се може ланисрати из система „хајмарс“ који су већ у украјинском арсеналу, као и МЛРС системима, што омогућава мобилност и брзо распоређивање. Сваки „хајмарс“ може да лансира једну ракету „атакамс“, док МЛРС може да лансира две ракете. Поред тога, оцењује Анпилогов, Украјина се суочава са проблемима због мањка система за лансирање тих пројектила.
Ове ракете имају домет до 300 километара, при чему пројектил може да носи боју главе до 560 килограма. Може носити различите типове бојевих глава, укључујући експлозивне и субмуницијске - касетне бомбе, иако је њихова употреба ограничена међународним споразумима.
Погађају мете далеко иза линије фронта, укључујући складишта муниције, војне штабове, аеродроме итд.
Украјина тренутно не објављује бројке са колико ових ракета располаже, наводи Анпилогов.
„Недавно су западни медији објавили да Украјина наводно има само 50 ракета ‘атакамс’. Међутим, из мог угла, то је конзервативна процена која не узима у обзир да се тренутно настављају испоруке. На пример, јужнокорејски лист ‘Кореjа тајмс’ објавио је да Сједињене Државе тренутно преговарају са Јужном Корејом о откупу ракета ‘атакамс’, које су претходно испоручене Јужној Кореји. Тамо тренутно има око 200 ракета које ће вероватно бити прослеђене Украјини“, каже експерт.
Анпилогов наводи да је укупно произведено око 2.500 ракета „атакамс“, од којих је око 1.000 коришћено у свим сукобима америчких трупа. Дакле, још најмање 1.500 ракета налази се у рукама Сједињених Држава и њихових савезника, па би „то могло значити додатне испоруке Украјини“.
„Али, наравно, Сједињене Државе неће у потпуности предати своје арсенале. То се могло видети и кроз друге испоруке наоружања. Украјини се предаје само део тих арсенала, онај који не утиче на борбену способност америчке војске“, додао је он.
Званично није познато са колико британских и француских ракета располажу украјинске Оружане снаге. „Монд“ преноси да је Француска послала Украјини 10 ракета „скалп“ и планира да испоручи још 30, док поједини западни медији наводе да се британске залихе крећу од 700 до 1.000 пројектила „сторм шедоу“, од којих је наводно више од 200 већ пребачено у Украјину.
Какав ће бити одговор Русије
Саговорник Спутњика оцењује да употреба ракета„атакамс“, „стом шедоу“ или „скалп“ може довести до тога да буду погођени одређени циљеви и да удари буду озбиљни, али то неће „променити ток конфликта“, јер су све њихове предности и слабости већ познате руским снагама.
Да би се озбиљније променила слика конфликта у Украјини, потребна су не десетине, чак ни стотине, већ вероватно хиљаде таквих ракета и до стотину носача, оцењује експерт. Украјина то тренутно не може да постигне.
„Украјина може да погоди можда један, два или десетак објеката, али неће моћи да реши задатке који су јој постављени. Подсећам да је у тајном протоколу, који је Зеленски послао Бајдену, било је наведено више од 300 циљева на територији Русије који би требало да буду погођени према украјинском војном плану. За то би било потребно најмање хиљаду ракета, како би се сигурно постигао удар на толики број циљева, уз минимално противдејство Русије“, каже експерт.
Што се тиче одговора Русије на ове акције Украјине, јасно је да ће се, с једне стране, користити пасивна заштита путем ПВО система, који се све боље прилагођавају нападима из Украјине, док ће се с друге стране спроводити активне акције, као што је уништавање лансирних система, било копнених или ваздушних, уништавање самих ракета пре њиховог лансирања, као и напади на логистичка чворишта, попут лука, како би се спречиле војна снабдевања за Украјину, истиче експерт.
Осим тога, Русија, знајући да Украјина заиста користи западно оружје против међународно признате руске територије, може значајно проширити листу циљева и врсте наоружања које ће користити против Украјине.
На питање да ли се на удару могу наћи и циљеви у НАТО земљама, с обзиром на њихову директну умешаност у овај сукоб, Анпилогов каже:
„Не бих то коментарисао или, тим пре, саветовао руско војно-политичко руководство у вези са избором одговора, јер то није у мојој надлежности, али верујем да ће одговор бити у оквиру онога што је већ било декларисано, а то може укључивати било који одговор, осим можда нуклеарног напада, јер ти удари на Русију неће бити довољни да би се активирала руска нуклеарна доктрина у виду неког узвратног удара“, закључио је Анпилогов.