Иако су кипуи коришћени и раније, додаје она, били су веома важни за време царства Инка које је трајало од око 1438. до 1532. Како Инке нису оставиле никакве друге записе, верује се да су кипуи били главно средство комуникације и вођења белешки.
Први шпански хроничари писали су о бројчаним применама кипуа, којима се водило рачуна о залихама у магацинима, порезима, инвентару...
„Анализирала сам податке два кипуа откривена у северном Чилеу, о којима су писали етноматематичарка Марша Ашер и антрополог Роберт Ашер седамдесетих година прошлог века. Један је највећи до сада откривен, дуг више од 5 метара и има 1.800 ужади. Други има 600 гајтана који су распоређени на веома необичан начин. Приметила сам да оба имају црвене и беле разделнике. Већи 10 група са седам гајтана, а мањи 7 група са 10 гајтана и допунским канапима“, каже Томпсонова.
Након проучавања, закључила је да је мањи и сложенији кипи заправо сажета информација у већем. Другим речима, оба кипуа су имала исте информације, али су их представили на другачији начин.
Ово је, како каже, најсложенија нумеричка веза између два кипуа која је до сада направљена.
„Иако оба кипуа нешто броје, не знамо шта. Нити зашто је било потребно да се исте информације бележе на два различита начина. Данас постоји само 1.600 кипуа, углавном у колекцијама у Европи и Америци. Надамо се да ћемо разумети више о кипуима и тако боље разумети древне народе Анда“, навела је Томпсонова.
Погледајте и: