https://sputnikportal.rs/20241124/da-li-su-misteriozni-kipui-bili-glavno-sredstvo-vodjenja-beleski-starih-inka-1179834735.html
Да ли су мистериозни кипуи били главно средство вођења белешки старих Инка
Да ли су мистериозни кипуи били главно средство вођења белешки старих Инка
Sputnik Србија
Многи народи са Анда, укључујући Инке, користили су кипу (писмо помоћу чворова) више од једног миленијума за бележење информација и комуникацију. Овај... 24.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-24T19:30+0100
2024-11-24T19:30+0100
2024-11-24T19:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
инке
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/18/1179834590_0:960:2048:2112_1920x0_80_0_0_0fb543d9c51889bb58ddaab1b7754bca.jpg
„У најновијој студији направила сам бројчану везу између два најважнија кипуа у историји – највећег сачуваног и најсложенијег“, рекла је Карен Томпсон, специјалиста за податке на Универзитету у Мелбурну, пише портал Конверзејшн.Иако су кипуи коришћени и раније, додаје она, били су веома важни за време царства Инка које је трајало од око 1438. до 1532. Како Инке нису оставиле никакве друге записе, верује се да су кипуи били главно средство комуникације и вођења белешки.Први шпански хроничари писали су о бројчаним применама кипуа, којима се водило рачуна о залихама у магацинима, порезима, инвентару...„Анализирала сам податке два кипуа откривена у северном Чилеу, о којима су писали етноматематичарка Марша Ашер и антрополог Роберт Ашер седамдесетих година прошлог века. Један је највећи до сада откривен, дуг више од 5 метара и има 1.800 ужади. Други има 600 гајтана који су распоређени на веома необичан начин. Приметила сам да оба имају црвене и беле разделнике. Већи 10 група са седам гајтана, а мањи 7 група са 10 гајтана и допунским канапима“, каже Томпсонова.Након проучавања, закључила је да је мањи и сложенији кипи заправо сажета информација у већем. Другим речима, оба кипуа су имала исте информације, али су их представили на другачији начин.Ово је, како каже, најсложенија нумеричка веза између два кипуа која је до сада направљена.„Иако оба кипуа нешто броје, не знамо шта. Нити зашто је било потребно да се исте информације бележе на два различита начина. Данас постоји само 1.600 кипуа, углавном у колекцијама у Европи и Америци. Надамо се да ћемо разумети више о кипуима и тако боље разумети древне народе Анда“, навела је Томпсонова.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, инке
наука и технологија, изуми и открића, инке
Да ли су мистериозни кипуи били главно средство вођења белешки старих Инка
Многи народи са Анда, укључујући Инке, користили су кипу (писмо помоћу чворова) више од једног миленијума за бележење информација и комуникацију. Овај мистериозни систем који користи кончиће, конопце и чворове збуњивао је истраживаче вековима, али једна научница верује да је корак ближе разумевању овог система за складиштење података.
„У најновијој
студији направила сам бројчану везу између два најважнија кипуа у историји – највећег сачуваног и најсложенијег“, рекла је Карен Томпсон, специјалиста за податке на Универзитету у Мелбурну,
пише портал Конверзејшн.
Иако су кипуи коришћени и раније, додаје она, били су веома важни за време царства Инка које је трајало од око 1438. до 1532. Како Инке нису оставиле никакве друге записе, верује се да су кипуи били главно средство комуникације и вођења белешки.
Први шпански хроничари писали су о бројчаним применама кипуа, којима се водило рачуна о залихама у магацинима, порезима, инвентару...
„Анализирала сам податке два кипуа откривена у северном Чилеу, о којима су писали етноматематичарка Марша Ашер и антрополог Роберт Ашер седамдесетих година прошлог века. Један је највећи до сада откривен, дуг више од 5 метара и има 1.800 ужади. Други има 600 гајтана који су распоређени на веома необичан начин. Приметила сам да оба имају црвене и беле разделнике. Већи 10 група са седам гајтана, а мањи 7 група са 10 гајтана и допунским канапима“, каже Томпсонова.
Након проучавања, закључила је да је мањи и сложенији кипи заправо сажета информација у већем. Другим речима, оба кипуа су имала исте информације, али су их представили на другачији начин.
Ово је, како каже, најсложенија нумеричка веза између два кипуа која је до сада направљена.
„Иако оба кипуа нешто броје, не знамо шта. Нити зашто је било потребно да се исте информације бележе на два различита начина. Данас постоји само 1.600 кипуа, углавном у колекцијама у Европи и Америци. Надамо се да ћемо разумети више о кипуима и тако боље разумети древне народе Анда“, навела је Томпсонова.
