Душан Тадић заузима високо пето место на листи стрелаца турског шампионата са седам голова и пет асистенција.
Бољи од њега само су класични нападачи и поуздане гол-машине, Ћиро Имобиле из Бешикташа (9 голова), ас Фенера Един Џеко (осам) Кшиштоф Пјонтек из Башакшехира и Банца из Трабзона (такође осам).
Треба узети у обзир да Тадић није нападач, али исто тако је задужен за извођење пенала, што му пружа шансу да погађа и буде у самом врху стрелаца.
Седам голова и пет асистенција 36-годишњег Тадића и похвале на рачун од једног од најбољих тренера 21. века Жозеа Муриња, недвосмислено указују на то да се Србија (о)лако одрекла мајстора у копачкама, за ког је Драган Стојковић на Европском првенству у Немачкој где је Србија по обичају доживела бродолом, проценио да му (више) није добар, да не ваља...
Из недеље у недељу из Турске стиже деманти! Тадић можда има 36 година, али је физички и те како спреман и може да одговори задатку. Можда не свих 90 минута као што је он на то навикао, али свакако полувреме или бар пола сата, значио би Србији.
Колико је посебан потврђују речи „господина Специјалног“.
„Тадић је свуда, игра свуда. Толико је интелигентан да може да игра на било којој позицији коју тражи“, пуцао је право у мету Мурињо.
То никако не иде у прилог Драгану Стојковићу који је Тадића олако пустио да се опрости од репрезентације, приредивши му бројна понижења у Немачкој у мечевима са Енглеском и Данском, после чега је капитен одлучио да се без опроштаја опрости од Србије и најдражег дреса.
Тужно, али је тако...