Жири у саставу: Зоран Скробановић, Јасмина Јовановић, Владимир Д. Јанковић (председавајући), Сретен Стојановић и Новица Антић (кога је у току рада на жирирању због објективне спречености одменио Зорислав Паунковић), донео је одлуку о лауреатима и похваљенима.
У категорији проза, Ђурићеву награду добила је Јелена Војиновић за превод са норвешког језика романа „Кад смо били млађи“ аутора Оливера Ловренског (издавач „Геопоетика“).
Похваљени су Милица Маркић за превод с пољског прозног дела „Смеј се ако имаш зубе“ Зите Руцке (издавач Службени гласник) и Игор Цвијановић за превод с енглеског романа „Мађионичар“ аутора Колма Тоубина (издавач „Геопоетика“).
У категорији поезија награђен је Марко Вуковић за препев с норвешког збирке песама „Што сам тако тужна кад сам тако слатка“ песникиње Ингвил Луте (издавач „Пресинг“).
Похваљена је Силвија Монрос Стојаковић за препев са шпанског издања „Четири кубанска песника“ (издавач „Партенон“).
У категорији хуманистика/есејистика лауреатки су Сњежана Маринковић и Србислава Вуков Симентић за превод с италијанског дела „Атлас сирена“ ауторке Ањезе Гријеко (издавач Службени гласник).
Похваљени су мр Весна Смиљанић Рангелов за превод са руског велике монографије „Цртежи и калиграфија Ф. М. Достојевског“ коју је приредио Константин Баршт, као и Миодраг Марковић, који је с енглеског превео дело Роберта Хјуза „О свему критички: одабрани есеји о уметности и уметницима“ (оба наслова у издању Службеног гласника).
Свечана додела награде „Милош Н. Ђурић“ одржаће се у уторак, 10. децембра у 19 часова, у просторијама Удружења књижевних преводилаца Србије у Француској 7 у Београду.
Погледајте и: