Сматра се да прекомерно гледање „глупости“ на интернету не утиче на стимулацију синапси у великом мозгу и када се говори о том „труљењу мозга“ или „брејн ротингу“ не мисли се заиста на физиолошки процес, већ на оно чему сведочимо и сами – недостатак фокуса, смањену пажњу, немогућност памћења информација, чак ни на краткорочном, а камоли дугорочном нивоу.
Ови људи, објашњава наша саговорница, често пријављују да су уморни од информација, да стално заборављају, да занемарују и оне ствари за које су мислили да су им важне, да немају концентрацију итд.
Ради се о једном феномену који треба да нам скрене пажњу и натера нас да промишљамо какве садржаје конзумирамо на интернету, да треба да бирамо конструктивне садржаје који доводе до стимулације мозга, да треба да нађемо праву меру између провођења времена пред екраном и ван екрана, у природи, у директном контакту и комуникацији са људима, гледању у очи, физичким активностима и свему ономе шта је нама људима потребно да бисмо били у неком балансу, каже за Спутњик Ана Мирковић.
Људи који превише времена проводе листајући бескористан садржај на интернету често пријављују да су уморни од информација, да стално заборављају, да занемарују и оне ствари за које су мислили да су им важне, да немају концентрацију итд.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Хроничари данашњице
Овај термин изабран је након јавног гласања у којем је учествовало више од 37.000 људи. Језички стручњаци за Оксфорда направили су ужи избор од шест речи које би најбоље могле да осликају расположења и разговоре који су обележили протеклу годину.
Оксфорд сваке године изабере један појам и указујући на њега показује нам како се човечанство мења. Кроз „фразу године“, објашњава Мирковићева, могли смо да испратимо различите фазе промене човечанства, од помаме за „селфијима“, преко времена пост-истине које нам је говорило да истина није важна, већ да нас само занимају информације које су компатабилне нашим уверењима, до „брејн рота“. Циљ овога је, каже она, да подигне позорност људи и упозори нас да добро промислимо како проводимо своје слободно време.
Некада нам се може учинити да само одмарамо или да хоћемо да се забавимо тако што бесциљно „лутамо“ по друштвеним мрежама, али то може и физиолошки и психички да нам засмета.
Оксфордски речник енглеског језика прогласио је 2013. ,,селфи" за реч године, након што је њена употреба порасла за 17.000 пута.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Мирковићева објашњава да постоји доста сличности између данашњег „дум скрола“ који може довести до „брејн рота“ и ранијом конзумацијом било којих других медијских садржаја. Битно је напоменути и то да се неки људи својевољно препуштају „труљењу мозга“ врло свесно, док други то раде потпуно несвесно.
Некада нам је стварно потребан бег од реалности, поготово ако је она суморна, депресивна, без перспективе и наде, али врло често људи заправо бивају ухваћени у раље своје радозналости. Узмемо да погледамо нешто што је нама скроз супер и у том тренутку одговор на неки наш проблем, а алгоритми су тако дефинисани да нам после тога наиђе нови садржај и тако даље, у бесвест.
Врло је тешко одупрети се овом пориву, објашњава наша саговорница. Осим што смо хипер „спамовани“, добијајући неколико хиљада информација за врло кратко време које је, наравно, немогуће упамтити, такође схватамо да ништа од тих информација не побољшава квалитет наших живота. Онда се, како описује Мирковићева, „сморимо“, јер смо протраћили силно време, а једино што смо успели да постигнемо јесте да се уморимо од количине информације које наш мозак не може да обради.
Људски мозак не може да преради хиљаде информације које му за кратко време прелете преко екрана, остављајући нас са осећајем умора и потиштености, каже Ана Мирковић.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Трулили“ смо и раније
Информације које долазе до нас нису ни нова сазнања, ни студије, анализе, нити нешто што нас инспирише да критички размишљамо, већ су углавном „будалаштине“. Међутим, Ана Мирковић објашњава да смо томе и раније сведочили.
Томе сведочимо сваки дан кад погледамо како нам изгледају „традиционални“ медији. И тамо видимо како сви само желе да држе људе у „зомбираном“ стању јер је човек, што је више збуњен, лакша мета за манипулацију. На друштвеним мрежама је све то мало више бизнис оријентисано јер свака платформа жели што дуже да вас задржи код себе и што сте ви дуже тамо, то ће они лакше моћи да монетизују вашу пажњу. Сами алгоритми функционишу тако да ухвате шта је ваше интересовање и онда вам после пласирају те садржаје до бескраја.
Уколико се човек „закачи“ за бескорисну тему, алгоритам ће му је нон-стоп понављати, али, на срећу, исто то важи и за корисне и едукативне садржаје. Оно што је важно, закључује Мирковићева, јесте да промислимо, освестимо, критички проанализирамо и схватимо да ми сами морамо владати дигиталним технологијама, уместо што врло често допуштамо да оне владају нама.
Погледајте и: