МУЛТИМЕДИЈА

Све на једном месту: Шта нам је све оставио револуционар са кичицом и творац грба Београда

У једном од најстаријих поштанских музеја у Европи отворена је изложба посвећена сликару, академику, револуционару са кичицом, и творцу грба Београда
Sputnik
1 / 21
Изложбом „Мало познати Ђорђе Андрејевић Кун: уметнички нацрти за поштанске марке и радови примењене уметности” обележено је 120 година од рођења академика, револуционара са кичицом, и творца грба Београда Ђорђа Андрејевића Куна
2 / 21
На изложби је представљено уметниково стваралаштво у области филателије, излагањем Кунових уметничких нацрта за пригодне поштанске марке, као и неких неусвојених идејних решења
3 / 21
Изложбу употпуњују лични предмети уметника (сликарски прибор, штафелај, рукописи, фотографије) које ПТТ музеј излаже у сарадњи са породицом и уз њихову сагласност
4 / 21
Део поставке чине и дела примењене уметности попут три светњака од кованог гвожђа, који пружају увид у разноликост и ширину његовог стваралаштва
5 / 21
Као део изложбе, представљени су и нацрти поштанских марака које је урадио Ђорђев отац, Вељко Кун који се "трбухом за крухом" и зарад усавршавања графичког заната, из Београда отиснуо у немачки граду Бреслау, у коме је 31. марта 1904. године рођен Ђорђе Андрејевић Кун
6 / 21
Вељко Кун је аутор нацрта за марка „Прохор Пчињски” издату 2.08.1945. године поводом првог заседања АСНО у манастир Прохор Пчињски
7 / 21
Легитимација Вељка Куна, аутора прве вишебојне новчанице од 50 динара с ликом Александра Првог Карађорђевића, издате 1. децембра 1931 године.Вељко Андрејевић Кун био је српски графичар и ксилограф. Током Првог светског рата је радио као графичар при Команди српске војске. Цртао је и антиратне карикатуре од којих су неке штампане и као разгледнице, због чега је био интерниран у логор Болдогасоњ
8 / 21
Своју прву самосталну изложбу, Ђорђе Андрејевић Кун је имао фебруара 1931. године у Уметничком павиљону,. Септембра исте године учествовао је на анонимном конкурсу за грб Београда, на коме је учешће узело 56 уметника из читаве Југославије и победио. Одлуком Београдске општине његов нацрт грба постао је тада званични грб Београда, који је у употреби и данас
9 / 21
Непосредно пред Други светски рат, ревоулуционар са кичицом је због мапе графика "Крваво злато" којима је приказан тежак живот и мукотрпан рад борских рудара(али и раскалашни живот профитера) био на удару тадашње власти. Управа града Београда забранила је штампање и дистрибуцију мапе графика, али касно јер је готово цео тираж "Крвавог злата" већ био раздељен
10 / 21
Када је избио Шпански грађански рат, Ђорђе Андрејевић Кун се прикљуучује борби за одбрану Шпанске републике. Током боравка на првој линији фронта, поред учешћа у борбама, правио је цртеже са мотивима из борбе, али је управо због тих цртежа који су по његовом повратку у земљу штампани, од стране власти Краљевине Југославије ухапшен и затворен у Главњачи
11 / 21
Још у предратном периоду Кун је почео да се за партијске потребе бави израдом фалсификованих докумената — пасоша, личних исправа, печата и разних докумената. Временом је овај посао усавршио до савршенства. У току лета 1941. Кун је у Београду имао сусрет са генералним секретаром КПЈ Јосипом Брозом Титом, кога је снабдео лажним документима, али тада није знао његов прави идентитет.
12 / 21
Прва поштанска марка нове Југославије, 1945.. Различити извори наводе да је Кун својеручно отиснуо у техници дрвореза свега двадесет примерака ове марке. Међутим, немачки Десант на Дрвар спречио је њено пуштање у промет, будући да је том приликом изгорео дрворез у кући у којој је Кун радио. Колико је данас познато, сачувана су само два примерка ове ретке и вредне марке.
13 / 21
Пробни отисак за пригодно издање поштанске марке са ликом Карађорђа из 1954. године издате поводом прославе 150 година Првог српског устанка
14 / 21
Поштанска марка "Краљ Александра у адмиралоској униформи"
15 / 21
Ђорђе Андрејевић Кун је аутор и грба социјалистичке Југославије, нацрта за новчанице и ордење, политичких плаката, поред око 90 слика и 600 цртежа и графика.
16 / 21
Један од излежених дрвених клишеа за штампу
17 / 21
По завршетку рата радио је ликовна решења за нови грб, поштанске марке, новчанице, одликовања, значке и плакате ФНРЈ. Постављен је за професора Академије ликовних уметности у Београду, а касније му је додељено и звање мајстора-сликара и мајсторска радионица.
18 / 21
Изложба ће за посетиоце бити отворена до 31. јануара 2025. године.
19 / 21
Ђорђе Андрејевић Кун је преминуо од последица срчаног удара 17. јануара 1964. у Београду.Сахрањен је 19. јануара у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу. (Детаљ једног од уметникових аутопортрета)
20 / 21
Аутор изложбе посвећене обележавњу 120 година од рођена и 60 година од смрти уметника Куна Гордана Рафаел се на отварању захвалила члановима уметникове породице на подршци у реализацији изложбе.
21 / 21
Његова кћерка, госпођа Мира Кун, не само што је годинама марљив архивар очеве документације и заоставштине, већ је и живи сведок стваралаштва човека који је оставио неизбрисив траг како у свету уметности, тако и у друштвено-политичком животу. Мира Кун испред аутопортрета свог оца.
Коментар