Све на једном месту: Шта нам је све оставио револуционар са кичицом и творац грба Београда

Изложбом „Мало познати Ђорђе Андрејевић Кун: уметнички нацрти за поштанске марке и радови примењене уметности” обележено је 120 година од рођења академика, револуционара са кичицом, и творца грба Београда Ђорђа Андрејевића Куна

На изложби је представљено уметниково стваралаштво у области филателије, излагањем Кунових уметничких нацрта за пригодне поштанске марке, као и неких неусвојених идејних решења

Изложбу употпуњују лични предмети уметника (сликарски прибор, штафелај, рукописи, фотографије) које ПТТ музеј излаже у сарадњи са породицом и уз њихову сагласност

Део поставке чине и дела примењене уметности попут три светњака од кованог гвожђа, који пружају увид у разноликост и ширину његовог стваралаштва

Као део изложбе, представљени су и нацрти поштанских марака које је урадио Ђорђев отац, Вељко Кун који се "трбухом за крухом" и зарад усавршавања графичког заната, из Београда отиснуо у немачки граду Бреслау, у коме је 31. марта 1904. године рођен Ђорђе Андрејевић Кун

Вељко Кун је аутор нацрта за марка „Прохор Пчињски” издату 2.08.1945. године поводом првог заседања АСНО у манастир Прохор Пчињски

Легитимација Вељка Куна, аутора прве вишебојне новчанице од 50 динара с ликом Александра Првог Карађорђевића, издате 1. децембра 1931 године.Вељко Андрејевић Кун био је српски графичар и ксилограф. Током Првог светског рата је радио као графичар при Команди српске војске. Цртао је и антиратне карикатуре од којих су неке штампане и као разгледнице, због чега је био интерниран у логор Болдогасоњ

Своју прву самосталну изложбу, Ђорђе Андрејевић Кун је имао фебруара 1931. године у Уметничком павиљону,. Септембра исте године учествовао је на анонимном конкурсу за грб Београда, на коме је учешће узело 56 уметника из читаве Југославије и победио. Одлуком Београдске општине његов нацрт грба постао је тада званични грб Београда, који је у употреби и данас

Непосредно пред Други светски рат, ревоулуционар са кичицом је због мапе графика "Крваво злато" којима је приказан тежак живот и мукотрпан рад борских рудара(али и раскалашни живот профитера) био на удару тадашње власти. Управа града Београда забранила је штампање и дистрибуцију мапе графика, али касно јер је готово цео тираж "Крвавог злата" већ био раздељен

Када је избио Шпански грађански рат, Ђорђе Андрејевић Кун се прикљуучује борби за одбрану Шпанске републике. Током боравка на првој линији фронта, поред учешћа у борбама, правио је цртеже са мотивима из борбе, али је управо због тих цртежа који су по његовом повратку у земљу штампани, од стране власти Краљевине Југославије ухапшен и затворен у Главњачи

Још у предратном периоду Кун је почео да се за партијске потребе бави израдом фалсификованих докумената — пасоша, личних исправа, печата и разних докумената. Временом је овај посао усавршио до савршенства. У току лета 1941. Кун је у Београду имао сусрет са генералним секретаром КПЈ Јосипом Брозом Титом, кога је снабдео лажним документима, али тада није знао његов прави идентитет.

Прва поштанска марка нове Југославије, 1945.. Различити извори наводе да је Кун својеручно отиснуо у техници дрвореза свега двадесет примерака ове марке. Међутим, немачки Десант на Дрвар спречио је њено пуштање у промет, будући да је том приликом изгорео дрворез у кући у којој је Кун радио. Колико је данас познато, сачувана су само два примерка ове ретке и вредне марке.

Пробни отисак за пригодно издање поштанске марке са ликом Карађорђа из 1954. године издате поводом прославе 150 година Првог српског устанка

Поштанска марка "Краљ Александра у адмиралоској униформи"

Ђорђе Андрејевић Кун је аутор и грба социјалистичке Југославије, нацрта за новчанице и ордење, политичких плаката, поред око 90 слика и 600 цртежа и графика.

Један од излежених дрвених клишеа за штампу

По завршетку рата радио је ликовна решења за нови грб, поштанске марке, новчанице, одликовања, значке и плакате ФНРЈ. Постављен је за професора Академије ликовних уметности у Београду, а касније му је додељено и звање мајстора-сликара и мајсторска радионица.

Изложба ће за посетиоце бити отворена до 31. јануара 2025. године.

Ђорђе Андрејевић Кун је преминуо од последица срчаног удара 17. јануара 1964. у Београду.Сахрањен је 19. јануара у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу. (Детаљ једног од уметникових аутопортрета)

Аутор изложбе посвећене обележавњу 120 година од рођена и 60 година од смрти уметника Куна Гордана Рафаел се на отварању захвалила члановима уметникове породице на подршци у реализацији изложбе.

Његова кћерка, госпођа Мира Кун, не само што је годинама марљив архивар очеве документације и заоставштине, већ је и живи сведок стваралаштва човека који је оставио неизбрисив траг како у свету уметности, тако и у друштвено-политичком животу. Мира Кун испред аутопортрета свог оца.