1 / 24
Музеј Српске Православне Цркве основан је 1926. године. Упркос одлуци о оснивању, тек 1937. године су се стекли услови за формирање Музеја, али је почетак Другог светског рата омео његово отварање. Захваљујући Патријарху српском Викентију, 14. јуна 1954. године у згради Патријаршије у Београду отворен је Музеј Српске православне цркве.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 24
Здање Патријаршијског двора у Београду подигнуто је у периоду између 1933. и 1935. године. Патријарх српски Варнава ангажовао је руског архитекту Виктора Лукомског да изради пројекат по коме ће на месту старог здања Београдске митрополије бити подигнуто ново здање.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 24
Заслугом професора Радослва Грујића, културно-историјско благо Српске цркве које је у току Другог светског рата однесено из српских цркава и манастира са подручја НДХ, враћено је Црквене драгоцености чије је враћање одобрено, допремљене су априла месеца 1946. године, у једанаест вагона, у Београд.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 24
Значајан број предмета прикупили су оснивачи Музеја, проф. др Радослав Грујић и проф. др Лазар Мирковић, као и бројни дародаваци, а одређени број предмета је откупљен. Посебно вредан део фонда Музеја чини Оставина Радослава Грујића, која сама представља мали музеј будући да поседује вредну збирку рукописних и штампаних књига, докумената и архивалија, икона и дела примењене уметности.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 24
У сталној поставци Музеја Српске православне цркве изложени су предмети од непроцењиве верске, културне и уметничке вредности који приказују историјат Српске православне цркве и самог српског народа, од свог оснивања у доба Светог Саве до данас.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 24
Кивот краља Стефана Дечанског (1276-1331) настао око 1343. године у ком је најпре било похрањено владарево тело. Стефан Урош III Немањић познатији као Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина и отац Стефана Душана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 24
Оковани крст цара Душана. Крст цара Душана је најпоштованији крст дечанског манастира. Његов најсветији део је мали, једноставно резбарени крстић са Распећем, вероватно настао у 14. веку, за који се претпоставља да је дар српског краља (1331–1345), потом и цара (1346–1355), Душана – Стефана Уроша Четвртог Немањића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 24
У Музеју се налази и једна од најзначајнијих средњовековних реликвија српског народа - свечана одора кнеза Лазара Хребељановића који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године. У истој просторији, изложена је и "Похвала кнезу Лазару" коју је монахиња Јефимија (око 1350-1405) извезена као покров за кивот, односно ковчег српског владара
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 24
Детаљ огртача кнеза Лазара са извезеним лавовима у скоку у којем је сахрањен после погибије на Косову 1389. године. Контуш (широка хаљина која се носила у Моравској Србији) сашивена од шеснаест клинастих комада свиленог броката је првобитно била порфирна (црвена), а на њој су до половине 18. века били пришивени бисери. Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 24
Похвала кнезу Лазару извезена је 1402. године позлаћеном сребрном жицом на црвеној атлас свили у двадесет шест редова. Јефимија је саставила Похвалу кнезу Лазару непосредно пред битку код Ангоре (Анкаре) 1402. године.
Јавности је мање познато да је овим предметом била покривена одсечена Лазарева глава.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 24
Предмети духовне уметности, непроцењиве културно-историјске вредности, у добро осветљеним витринама, уз јасне музеолошке одреднице доступни су посетиоцима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 24
Иконе из цркве Св. Николе у Ђураковцу на Косову и Метохији. Током погрома Албанаца над српским народом на Косову и Метохији 2004. године црква је потпуно уништена. Иконе које се налазе у Музеју представљају једино сведочанство да је у Ђураковцу постојала црква
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 24
Детаљ иконе Исуса Христа Сведржитеља из 15 века која је најстарија икона из музејске збирке.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 24
У оквиру Збирке црквеног текстила и веза у Музеју се чувају разноврсни богослужбени премети почев од свештеничких одора преко плаштаница, антиминса, покроваца за путире и других текстилних предмета насталих у раздобљу од 13. до 20. века.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 24
Антиминс са Крфа- грчког острва на коме се српска војска, након Албанске голготе, опоравила, васкрсла и ношена вером однела победу на Солунском фронту
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 24
Детаљ Епитрахиља из 15. века. Епитрахиљ је део одежде православног свештеника и епископа. Ставља се око врата и пружа до испод колена. Епитрахиљ је најважнији део свештеничке одежде који означава благодат Светога Духа који се спушта на свештеника
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 24
Део колекције Музеја чине и црквени и историјски документи, тј збирке архивалија. Посетилац може видети како су изгледале повеље краља Вукашина, Вука Бранковића, цара Душана, повеље руских царева Александра Михајловича и Петра Великог, али и повеље аустријских царева Леополда Првог, Карла шестог и Марије Терезије. Посебно је занимљив турски документ писан арапским словима са златом изведеним потписом султана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 24
Међу најзначајнијим примерцима делова архијерејских одежди у збирци текстила издваја се Митра београдске митрополије која је рад и дар Катарине Кантакузине Бранковић. Митра је израђена од тамноплаве атлас свиле и украшена златним, сребрним и свиленим нитима и бисерчићима.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 24
Митра патријарха Арсенија Чарнојевића из 1697 године коју је добио од града Москве. Цела митра је од злата, и тежи, свакако, више од једног килограма. Украси су разнобојни. На кругу који окружава главу, а који је такође од злата, налази се урезан натпис „Ова митра царскога великог града Москве православном Патријарху Арсенију српском и света Илирика садашњем и после њега који буде дар је богољубивих правоверних руских христијана“.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 24
У оквиру музејске збирке, налази се изузетно вредна колекција рукописних и штампаних црквених књига попут Вараждинског апостола из 1454..Апостол је прва и најстарија, српскословенска књига написана на територији данашње Хрватске. Настао је по наруџбини грофице Катарине Кантакузине, супруге грофа Урлиха II Цељског, и кћерке српског деспота Ђурађа Бранковића.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 24
Збирка металних црквених предмета садржи многобројне и разноврсне предмете за богослужбену употребу изузетне занатско -уметничке обраде израђене од скупоцених метала различитим техникама попут ове ручне кадионице из 1736. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
22 / 24
Родопово звоно. Властелин Родоп је 1432. години даривао два звона Цркви Светог Николе у Бањи крај Србице и та два звона су друга по старини сачувана српска звона. Оба звона су била закопана у земљи и тако су успела да преживе векове турске власти на овим просторима. Занимљиво је да су током њихових откопавања у њима пронађена и два антиминса (платна за литургију)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
23 / 24
Антиминс (платно за литургију) које је пронађено у закопаном Родопоом звону. Антиминс је литургијско платно(на којем су представљена страдања Христово и полагање у гроб) које се полаже на часну трапезу и на којем се служи Света литургија
© Sputnik / Лола Ђорђевић
24 / 24
Митре опточене драгуљима и бисерима, златовезом украшене одоре, руских царева повеље, раскошне дарохранилице, књиге писане пре више од седам векова , најбоља су позивница да посетите овај храм уметности и културе у срцу српске престонице
© Sputnik / Лола Ђорђевић