На подужем списку за подстицаје аутохтоних раса нашла се и живина - кокошке, сомборска капорка и банатски голошијан.
У Србији ове аутохтоне коке гаји десетак одгајивача. Колика је бројност уматиченог јата одгајивачима није познато, али кажу да је живина корисна због квалитетног меса и јаја.
Драган Драгосавац из Сремских Михаљеваца у општини Пећинци каже за Дневник да годинама храни ову живину, планира да увећа јато и уматичи га због државног подстицаја 400 динара по коки.
За аутохтону расу кока се определио због додатног извора прихода јер се бави и другим пољопривредним пословима.
“Држим крмаче и сејем примарне пољопривредне културе како би за животиње обезбедио храну, а пошто у пољопривреди нема велике зараде, гајим и сомборске капорке и банатског голошијана. Све што претекне продам, јер сваки динар од кока добро дође као додатни извор прихода“, наглашава Драгосавац.
Некада била пуна дворишта
„Пре неколико деценија у Сремским Михаљевцима у сваком дворишту је било бар 50 комада разноврсне живине, а сада се на прсте једне руке могу набројати домаћинства где се још увек живина шета по дворишту“,рекао је Драгосавац.
И он је некада хранио 600 комада ћурака, патака, гусака, морки и кокошки. Али чим огради двориште, повећаће јато јер, како каже, не вреди гајити живину уколико ограда није чврсто постављена као брана од предатора.
Он је задовољан квалитетом меса и јаја.
„Од пролећа до касне јесени их пуштам да буду у дворишту, пасу траву и једу кукуруз, жито, сунцокрет да би месо и јаја били здрава храна за домаћу употребу и по томе се не могу поредити са товним кокама“, истиче Драгосавац и каже да годишње свака кока снесе од 170 до 200 јаја.
Он наглашава да имамо озбиљних одгајичава сомборских капорки и банатског голошијана, од којих се могу купити пилићи, што је значајно за оне који планирају да крену у узгој или увећају јато. По селима је доста празних дворишта, а допунски приход би могле бити и аутохтоне расе живина, јер су све траженија и јаја и месо од кока отхрањених без концентрата.
Погледајте и: