https://sputnikportal.rs/20250106/somborska-kaporka-i-banatski-golosijan-sve-trazeniji-na-trzistu-mesa-i-jaja-1181308998.html
Сомборска капорка и банатски голошијан све траженији на тржишту меса и јаја
Сомборска капорка и банатски голошијан све траженији на тржишту меса и јаја
Sputnik Србија
Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство објавило је крајем 2024. године конкурс за подстицаје ради очувања животињских генетичких ресурса, за... 06.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-06T19:25+0100
2025-01-06T19:25+0100
2025-01-06T19:25+0100
економија
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
кокошке
живина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111257/36/1112573647_0:109:2824:1698_1920x0_80_0_0_0c61ce62fa3985239f7cfac6bcfe1503.jpg
На подужем списку за подстицаје аутохтоних раса нашла се и живина - кокошке, сомборска капорка и банатски голошијан.У Србији ове аутохтоне коке гаји десетак одгајивача. Колика је бројност уматиченог јата одгајивачима није познато, али кажу да је живина корисна због квалитетног меса и јаја.Драган Драгосавац из Сремских Михаљеваца у општини Пећинци каже за Дневник да годинама храни ову живину, планира да увећа јато и уматичи га због државног подстицаја 400 динара по коки.За аутохтону расу кока се определио због додатног извора прихода јер се бави и другим пољопривредним пословима.Некада била пуна дворишта„Пре неколико деценија у Сремским Михаљевцима у сваком дворишту је било бар 50 комада разноврсне живине, а сада се на прсте једне руке могу набројати домаћинства где се још увек живина шета по дворишту“,рекао је Драгосавац.И он је некада хранио 600 комада ћурака, патака, гусака, морки и кокошки. Али чим огради двориште, повећаће јато јер, како каже, не вреди гајити живину уколико ограда није чврсто постављена као брана од предатора.Он је задовољан квалитетом меса и јаја.Он наглашава да имамо озбиљних одгајичава сомборских капорки и банатског голошијана, од којих се могу купити пилићи, што је значајно за оне који планирају да крену у узгој или увећају јато. По селима је доста празних дворишта, а допунски приход би могле бити и аутохтоне расе живина, јер су све траженија и јаја и месо од кока отхрањених без концентрата.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда, кокошке, живина
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда, кокошке, живина
Сомборска капорка и банатски голошијан све траженији на тржишту меса и јаја
Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство објавило је крајем 2024. године конкурс за подстицаје ради очувања животињских генетичких ресурса, за које је определило подстицај од највише три милиона динара по кориснику.
На подужем списку за подстицаје аутохтоних раса нашла се и живина - кокошке, сомборска капорка и банатски голошијан.
У Србији ове аутохтоне коке гаји десетак одгајивача. Колика је бројност уматиченог јата одгајивачима није познато, али кажу да је живина корисна због квалитетног меса и јаја.
Драган Драгосавац из Сремских Михаљеваца у општини Пећинци
каже за Дневник да годинама храни ову живину, планира да увећа јато и уматичи га због државног подстицаја 400 динара по коки.
За аутохтону расу кока се определио због додатног извора прихода јер се бави и другим пољопривредним пословима.
“Држим крмаче и сејем примарне пољопривредне културе како би за животиње обезбедио храну, а пошто у пољопривреди нема велике зараде, гајим и сомборске капорке и банатског голошијана. Све што претекне продам, јер сваки динар од кока добро дође као додатни извор прихода“, наглашава Драгосавац.
Некада била пуна дворишта
„Пре неколико деценија у Сремским Михаљевцима у сваком дворишту је било бар 50 комада разноврсне живине, а сада се на прсте једне руке могу набројати домаћинства где се још увек живина шета по дворишту“,рекао је Драгосавац.
И он је некада хранио 600 комада ћурака, патака, гусака, морки и кокошки. Али чим огради двориште, повећаће јато јер, како каже, не вреди гајити живину уколико ограда није чврсто постављена као брана од предатора.
Он је задовољан квалитетом меса и јаја.
„Од пролећа до касне јесени их пуштам да буду у дворишту, пасу траву и једу кукуруз, жито, сунцокрет да би месо и јаја били здрава храна за домаћу употребу и по томе се не могу поредити са товним кокама“, истиче Драгосавац и каже да годишње свака кока снесе од 170 до 200 јаја.
Он наглашава да имамо озбиљних одгајичава сомборских капорки и банатског голошијана, од којих се могу купити пилићи, што је значајно за оне који планирају да крену у узгој или увећају јато. По селима је доста празних дворишта, а допунски приход би могле бити и аутохтоне расе живина, јер су све траженија и јаја и месо од кока отхрањених без концентрата.
