„Дошли смо до тачке ове године у којој стране могу одлучити да воде преговоре“, рекао је шеф америчке дипломатије, коментаришући ситуацију у Украјини.
„Желимо да осигурамо, улажемо напоре да обезбедимо да следећа (америчка) администрација буде у стању, ако би се такви преговори одвијали под њеним надзором, да делује са позиције силе. Тако да би (следећи амерички) председник (Доналд) Трамп постигао најјачи могући договор“, рекао је Блинкен, говорећи на заједничкој конференцији за новинаре са француским министром спољних послова Жан-Ноелом Бароом после разговора у Паризу.
Он је додао да се наредној администрацији предаје „много повољних могућности, иницијатива и рада када је у питању украјинско питање.
„И ако следећа администрација одлучи да ово настави, мислим да би то било у интересу Сједињених Америчких Држава“, оценио је Блинкен.
Према његовим речима, након могућих преговора треће земље могле би учествовати у патролама у Украјини у случају прекида ватре.
„Ако до тога дође, онда ће следећа администрација морати да одлучи какву ће улогу у томе имати САД“, закључио је шеф америчке дипломатије.
Како је навео, Сједињене Америчке Државе ће слати војну помоћ Украјини до последњег дана Бајденове администрације.
„Наставићемо да пружамо подршку Украјини до последњег дана ове администрације. Знам да ће наши партнери то чинити и даље“, истакао је он, коментаришући пружање војне помоћи Кијеву.
Како је Трамп изјавио средином децембра, Владимир Зеленски „мора бити спреман да склопи договор“ за решавање украјинске кризе и да се припреми на могуће уступке како би се сукоб прекинуо. Осим тога, Трамп је сигнализирао да власти у Кијеву, са његовог гледишта, не морају да покушавају да поврате контролу над неким областима Украјине које су прешле под руску контролу.
Председник Русије Владимир Путин изнео је 14. јуна нове мировне предлоге за решавање сукоба у Украјини, који предвиђају признавање статуса Крима, ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области као делова Русије, утврђивање несврстаног и безнуклеарног статуса Украјине, њена демилитаризација и денацификација и укидање антируских санкција. Украјинска страна је ову иницијативу одбила.
Међутим, након терористичког напада Оружаних снага Украјине на Курску област, Путин је рекао да су немогући преговори са онима који „неселективно гађају цивиле, цивилну инфраструктуру или покушавају да створе претње по нуклеарне енергетске објекте“.
Погледајте и: