Последњи пут када је Немачка остајала најјача подршка Украјини у Европи то се лоше завршило – и за Немачку, и за Украјину и за Европу. Бејаше то у првој половини пете деценије двадесетог века.
Како сада ствари стоје, ни након посете Шолца нема неких великих разлога за оптимизам: нити у Немачкој, нити у Украјини, нити у Европи.
Шолц потрчао у Кијев са „пакетом“
Иако на челу кабинета у оставци, Шолц је пожурио у Кијев, са поклоном „тешким“ 650 милиона евра. То је део пакета помоћи од укупно 1.4 милијарде евра, дефинисаним још јесенас, усмереним за војне намене.
Прво што пада напамет, јесте да овом посетом Шолц заправо започиње своју нову предизборну кампању. Међутим, два су разлога због којих је такво образложење прилично „танко“.
Прво, рејтинг самог Шолца толико је катастрофалан да га више ништа не може поправити. Социјалдемократе јесу гласале за останак Шолца на „челу листе“, изненађујуће или не – тек Борис Писторијус је од те трке одустао, али је ризик од таквог приступа велики. Разумљиво, оваквим потезом СПД „пребацује“ одговорност за лоше резултате на досадашње коалиционе партнере, подршком Шолцу они показују да су „партија континуитета“.
Ипак, он је убедљиво најслабије оцењени канцелар још од уједињења две Немачке. Зато, према текућим истраживањима, СПД је на око 14%, далеко иза тренутно водеће Хришћанско-демократске уније. Посета Кијеву у том контексту апсолутно ништа неће променити, пошто Шолцу бирачи пребацују због унутрашње политике и погоршавања економско-социјалног амбијента.
Друго, на теми Украјине више се ни у Немачкој не може темељити предизборна кампања. Свакако, биће расправа о украјинском питању, биће и доста „антируских порука“, али те ствари више не одлучују изборе. Чак се може констатовати и како су контрапродуктивне.
Јер, управо због екслације Украјинске кризе дошло је до последичног погоршавања економско-социјалног амбијента. Немачка привреда, а са њом и континентална економија, расла је деценијама захваљујући јефтиним енергентима из Русије, отвореном приступу тржиштима Кине и других азијских земаља и делимично јефтиној радној снази у државама „европске периферије“.
Европа данас плаћа најскупље енергенте на свету, због катастрофалне спољне политике поремећене су релације са Кином и читавим низом незападних земаља, а услед инфлације и повећавања трошкова расте и цена радне снаге на европској периферији.
Суморне податке за 2024. годину смењују још суморније прогнозе за 2025. годину. Предвиђања су да ће БДП еврозоне расти тек око 1%, што је ниже него у текућој години. Истовремено, у САД ће према првобитним прогнозама доћи до повећања и раст БДП износиће око 2%. Док се у Берлину много говори о Русији, САД су почеле да пребацују „трошкове кризе“ на Европу, што ће нарочито уочљиво бити у новом мандату Доналда Трампа.
Инвеститори беже у Америку
Европски инвеститори „беже“ у САД, Европа купује амерички гас, америчку нафту, америчко оружје... Резултат свега су штрајкови и најаве отпуштања. Синдикати Фолксвагена тврде да је у првој обустави рада учествовало 100 хиљада запослених, док руководство разматра могућности смањења плата и отпуштања око 10 хиљада радника. Али, испред ове компаније су немачке железнице које могу отпустити и 30 хиљада, па Континентал са 13 хиљада могућих отказа, Тисенкруп 11 хиљада итд.
Дакле, Шолца у Кијев није „потерала“ потреба за стабилизовањем рејтинга и прикупљањем нових бирача. По свој прилици, на тај корак одлучио се након телефонског разговора са Владимиром Путином.
И опет, по свој прилици, оно што је учинио у Кијеву представљало је и одговор Русији. Односно, судећи по виђеном и учињеном, разговор са Путином није прошао добро. Шолц није имао шта да пренесе Зеленском, осим поруке о уручењу нове транше за војне намене и саопштења о изразима солидарности.
Издржи, легендо!
По моделу: „Издржи легендо!“ Немачка подршка Кијеву функционисаће и даље по истом, разрађеном механизму, по ком ће украјински војници гинути, док ће их немачке снаге снабдевати оружјем и оруђима која су им на располагању. Очигледно, у политичком смислу, Шолц није од претеране користи Украјини, пошто нити може иницирати одрживо политичко решење које ће узети у обзир интересе Кијева, нити може извршити притисак на Русију и усмерити оружани сукоб у неком другом смеру, нити може вршити улогу медијатора за било какве мировне преговоре.
Немачка је, са Шолцом као канцеларом, једноставно „испала из игре“ око решавања украјинског питања, сводећи своју политику на један механизам који не може бесконачно дуго трајати. Истовремено, на унутрашњем плану због такве политике створено је много проблема, чије ће последице тек бити видљиве у скоријој будућности.
Због тога, суштински, Немачка не може подржати Украјину, Берлин не може допринети да Кијев побољша своју позицију у било ком сегменту, било да се ради преговарачкој позицији, позицији на фронту, позицији у међународним односима. Саопштења за јавност ту слику не могу променити. Нити представљају, све скупа са игроказима о додели нових транши финансијске помоћи, било какав одговор Русији.