Открића, која укључују разноврсне врсте оружја и војних предмета, пружају вредне увиде у турбулентне борбе које су се дешавале у том периоду, као и у војну опрему која је коришћена током опсада, пише „Heritage Daily“.
Вишеградска тврђава датира из 13. века и смештена је уз обалу Дунава, у близини Пеште. Град је део ширег система фортификација које су изграђене као одговор на монголске инвазије из 1242. и 1285. године. Кроз векове, тврђава је играла кључну улогу у одбрани од различитих спољних претњи.
У 14. веку, тврђава је постала краљевска резиденција за Анжујске краљеве, који су проширили Горњи град додавањем нових утврђења, чинећи га још импозантнијим. Касније је изграђена нова повезница са Дунавом, која је данас позната као Доњи град.
Недавна ископавања у оквиру археолошких истраживања која је спровео Национални археолошки институт открила су импресивну колекцију оружја и предмета, међу којима су ручно ватрено оружје, топовске кугле, врхови стрела, као и оружје за блиску борбу.
Једно од најважнијих и најзанимљивијих открића је фрагментирани кабасет, конусни шлем који је био широко коришћен у Европи током 16. и 17. века. Кабасет је био популаран међу пешадијским војницима који су били наоружани ватреним оружјем или копљима.
Према Националном археолошком институту, овај кабасет вероватно је припадао хабсбуршком плаћенику који је учествовао у Петнаестогодишњем рату (познатом и као Дуги турски рат), вођен између Хабсбуршке монархије и Отоманског царства. Шлем је конусног облика, украшен бакарним розетама дуж ивице, а на задњој страни има украсну бакарну перушку дуж централне осе. Овај детаљ указује на софистицираност дизајна и значај оружја које је служило као заштита за пешадијске трупе током борби.