"И само дотле, до тог камена, до тог бедема, ногом ћеш ступит можда, поганом! Дрзнеш ли даље?"...Песник Ђура Јакшић, у једној од најлепших родољубих песама „Отаџбина“, најверније приказује колико је осећање љубави према родној груди дубоко уткано у биће нашег народа, и колика је спремност српског сељака и војника да крвљу брани и одбрани сваки грумен земље своје.
Први светски рат, или Велики рат како га још називају, за собом је оставио велики број жртава, чије је гробове, места страдања и јунаштво било неопходно на адекватан начин обележити и чувати
У првим данима искрцавања српске војске на оство Крф, савезнички официри су на малом острву Лазарет обављали тријажу, током које су најтежи болесници упућени на оближње каменито острво Видо где су исцрпљени војници масовно умирали. (Војнички гроб на острву Лазарет).
Скица споменика на Зејтинлику. Идејно решење изгледа монументалне спомен-костурнице на српском војничком гробљу Зејтинлик, дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов.
Прва велика евиденција ратничких гробаља на простору Краљевине СХС урађена је током 1920 и 1921. године. Краљевина СХС донела је више правних аката у вези одржавања војничких гробаља, подизања костурница, и споменика. Одређене обавезе у вези са тим питањем проистицале су и из мировних уговора
Руски архитекта Николај Краснов аутор је скице за спомен-костурницу српским војницима умрлим у Албанији
Поводом обележавања 110. година од краја Првог светског рата, Архив Југославије приредио је изложбу "Меморијали Првог светског рата у фондовима и збиркама Архива Југославије" на којој су приказани меморијали Првог светског рата – гробља, костурнице, споменици и друга спомен-обележја