Српски јунаци - на бранику отаџбине поносно су стали, и на њему, заувек остали /фото/
Српски јунаци - на бранику отаџбине поносно су стали, и на њему, заувек остали /фото/
Sputnik Србија
Кајмакчалан, Гучево, Текериш, Бизерта, Зејтинлик и други меморијали Великог рата нису само спомен обележја и војничка гробља, већ подсећање на јунаштво и жртву... 26.01.2025, Sputnik Србија
Кајмакчалан, Гучево, Текериш, Бизерта, Зејтинлик и други меморијали Великог рата нису само спомен обележја и војничка гробља, већ подсећање на јунаштво и жртву српских ратника који су попут бедема, на бранику отаџбине поносно стали, и на њему, заувек остали.
"И само дотле, до тог камена, до тог бедема, ногом ћеш ступит можда, поганом! Дрзнеш ли даље?"...Песник Ђура Јакшић, у једној од најлепших родољубих песама „Отаџбина“, најверније приказује колико је осећање љубави према родној груди дубоко уткано у биће нашег народа, и колика је спремност српског сељака и војника да крвљу брани и одбрани сваки грумен земље своје.
Први светски рат, или Велики рат како га још називају, за собом је оставио велики број жртава, чије је гробове, места страдања и јунаштво било неопходно на адекватан начин обележити и чувати
Обележавање и одржавање гробних места погинулих и страдалих војника и цивила током Првог светског рата, као и подизање споменика и спомен-костурница, почело је још у току самог рата
У првим данима искрцавања српске војске на оство Крф, савезнички официри су на малом острву Лазарет обављали тријажу, током које су најтежи болесници упућени на оближње каменито острво Видо где су исцрпљени војници масовно умирали. (Војнички гроб на острву Лазарет).
Скица споменика на Зејтинлику. Идејно решење изгледа монументалне спомен-костурнице на српском војничком гробљу Зејтинлик, дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов.
Сав материјал за изградњу Маузолеја потицао је из Србије. Камен за Маузолеј и крстове клесан је у мајдану Момин камен код Џепа, у Грделичкој клисури, гранит за облагање стигао је из Кадине луке код Љига, а цемент из Беочина.
Црква Ружица на Калемегдану. За време Првог светског рата, 1915. године црква је разорена, а садашњи изглед добила је након обнове 1925. године. Пројекат реконструкције радио је руски архитекта Николај Краснов. У непосредној близини цркве налази се спомен костурница у којој су похрањени посмртни остаци војника погинулих током борби за одбрану Београда 1915. године
Костурнице су подизане пре свега на просторима где су вођене највеће битке или су била највећа страдања у западној Србији, Београду и на простору Македоније
Прва велика евиденција ратничких гробаља на простору Краљевине СХС урађена је током 1920 и 1921. године. Краљевина СХС донела је више правних аката у вези одржавања војничких гробаља, подизања костурница, и споменика. Одређене обавезе у вези са тим питањем проистицале су и из мировних уговора
Спомен костурница у Удову подигнута у спомен на 270 српских војника и официра које су зверски убиле бугарске комите на Велики петак 2. априла 1915. године. Спомен-костурница завршена је 1936. када је и освећена. Поред војника погинулих у "Валандовском поклољу" ту су положене и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих на југу Македоније, у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино.
Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе у земљи и иностранству, а највише у Европи и северној Африци, налази се више од шест хиљада српских војничких гробаља.
Нека гробља, попут оних у Тунису су мање позната и самим тим и слабије посећена али cе она, и поред тога, због свог историјског значаја сврставају међу највреднија
(Заједнички гроб руских војника у месту звано Драгошница, село Лажац срез Битољски.) Велики број руских добровољаца је притекао у помоћ српском народу о борби за ослобођење од турског ропства. Битољска битка је битка вођена у Првом балканском рату (од 16–19. новембра 1912).
Поводом обележавања 110. година од краја Првог светског рата, Архив Југославије приредио је изложбу "Меморијали Првог светског рата у фондовима и збиркама Архива Југославије" на којој су приказани меморијали Првог светског рата – гробља, костурнице, споменици и друга спомен-обележја
Архив Југославије баштини грађу насталу у оквиру државних органа некадашње Југославије, која се тиче целог простора те земље и свих њених грађана, због чега се у овој установи чува различита архивска грађа и о меморијалима Српске Краљевске војске и о меморијалима Аустроугарске војске, као и других савезничких и непријатељских војски.
Поред фотографија меморијала, поставку изложбе чине и различити документи – од преписке разних органа у вези уређивања гробаља и подизања спомен-обележја, преко спискова особа сахрањених у гробљима, скицама почивалишта као и планова споменика и спомен-костурница
Аутори изложбе су историчари др Ненад Лајбеншпергер из Републичког завода за заштиту споменика културе и мср Драган Теодосић и Јелена Ђуришић из Архива Југославије, уз сарадњу више појединаца.
Како у прошлости, тако и данас, српски народ чува сећање на жртву коју су наши преци уградили у бедем слободе. Обележавају се годишњице славних битака, полажу венци на спомен обележја и одаје почаст српском војнику који је на браник отаџбине положио оно највредније што је имао - живот
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
!["И само дотле, до тог камена, до тог бедема, ногом ћеш ступит можда, поганом! Дрзнеш ли даље?"...Песник Ђура Јакшић, у једној од најлепших родољубих песама „Отаџбина“, најверније приказује колико је осећање љубави према родној груди дубоко уткано у биће нашег народа, и колика је спремност српског сељака и војника да крвљу брани и одбрани сваки грумен земље своје. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181870895_0:0:3122:2048_600x0_80_0_1_2f88fcbd461b3ed2ae73b5c4e348a503.jpg ""И само дотле, до тог камена, до тог бедема, ногом ћеш ступит можда, поганом! Дрзнеш ли даље?"...Песник Ђура Јакшић, у једној од најлепших родољубих песама „Отаџбина“, најверније приказује колико је осећање љубави према родној груди дубоко уткано у биће нашег народа, и колика је спремност српског сељака и војника да крвљу брани и одбрани сваки грумен земље своје.")
![Поводом обележавања 110. година од краја Првог светског рата, Архив Југославије приредио је изложбу "Меморијали Првог светског рата у фондовима и збиркама Архива Југославије" на којој су приказани меморијали Првог светског рата – гробља, костурнице, споменици и друга спомен-обележја - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181873950_0:0:3024:2048_600x0_80_0_1_56b27d617c53b835b13c4b09399a8bca.jpg "Поводом обележавања 110. година од краја Првог светског рата, Архив Југославије приредио је изложбу "Меморијали Првог светског рата у фондовима и збиркама Архива Југославије" на којој су приказани меморијали Првог светског рата – гробља, костурнице, споменици и друга спомен-обележја")
