Програм је почео у централној кули, где су сарадници меморијалног центра Јована Перишић, Видан Богдановић и Леа Ескенази присутне упознали са архивским фотографијама и причом о страдању Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима током Другог светског рата.
Први документи на које је усмерена пажња били су фотографија и макета Београдског сајма Краљевине Југославије, чији су павиљони 1941. године постали места интернације и страдања.
Представљене су и фотографије коцентационих логора на Бањици, у Топовским шумама, на Сењаку, у Нишу, на Црвеном крсту, у Шапцу и други, које је створила тадашња немачка окупациона власт.
"У масовним репресијама у лето и јесен 1941. године стрељано је више хиљада Срба и Јевреја. До краја новембра практично је уништена јеврејска мушка популација и делимично ромска", наведено је у каталогу изложбе.
Перишић је објаснила да су сајамски павиљони били одговарајуће место да се смести велики број људи, углавном жена, деце и стараца.
"Од 8. децембра и наредних дана у новоформираном логору Земун интернирано је преосталих 6.400 Јевреја, као и око 600 ромских жена и деце чији су чланови нажалост стрељани током лета и јесени", казала је Перишић.
Перишић је додала да су Јевреји били издвојени кроз четири фазе.
"Прва фаза је фаза регистрације, затим су у другој фази обележавали Јевреје жутом траком и Давидовом звездом где је истакнуто слово ж - жидов, затим би уследило пљачкање и отимање њихове имовине, а последња фаза била је изгон", навела је Перишић.
Ескенази је казала да је о ужасима из логора сведочила Хилда Дајч, која је описала тешке и понижавајуће услове заточеништва.
"Написала је четири писма и послала школским другарицама Нади Новак и Мирјани Петровић. Према њеном сведочењу, Роми су имали још горе услове од Јевреја, али су имали и начин да се избаве уколико се баве часним послом и уколико имају стално пребивалисте", објаснила је Ескенази.
Богдановић је навео да је у оквиру друге фазе Јаврејски логор Земун постао Прихватни логор Земун.
"Ту су интернирани српски цивили, старци, жене, четници, партизани у оквиру операције Викинг и велика група Јевреја који су доведени са Косова, док су радно способне слали у немачке логоре да би радили и то је био присилан робовски рад изложен великој тортури", истакао је Богдановић закључивши да је логор престао са радом у октобру 1944. године.
О размерама трагедије сведоче и фотографије камиона-гасне коморе, такозвана душегупка, као и фотографије антијеврејске пропаганде где су постављени постери "Антисемитски плакат: позив на Антимасонску изложбу" и "Јеврејска посла".
Део поставке су и фотографије забележене током потписивања различитих докумената, а капитулације Југословенске војске 17. априла 1941. године само је једна од њих.
Посетиоци су имали прилику да погледају и фотографије девастираног сајмишта, али и обновљеног, чија је последња фаза завршена у марту 2024. године, када је поново отворено.
У току је акција меморијалног центра "Хајде да се нико не заборави", која позива грађане да се кроз успомене, породичне приче, фотографије и личне предмете, укључе у стварање јединственог регистра жртава.