00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
МОЈ ЖИВОТ: ЕМИР КУСТУРИЦА
21:00
30 мин
МОЈ ЖИВОТ: ЕМИР КУСТУРИЦА
07:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли Путин и Трамп искључити Кијев и Брисел из преговора
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Програм сећања на жртве логора одржан у Меморијалном центру Старо сајмиште

© Sputnik / РИА Новости / Уђи у базу фотографијаЗаробљеници у логору у Аушвицу
Заробљеници у логору у Аушвицу - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2025
Пратите нас
Међународни дан сећања на жртве холокауста и 80 година од ослобођења концентрационог логора Аушвиц-Биркенау обележени су вечерас тематским вођењем кроз изложбу "Сећање на жртве логора на Сајмишту 1941-1944" у Меморијалном центру "Старо сајмиште" у Београду.
Програм је почео у централној кули, где су сарадници меморијалног центра Јована Перишић, Видан Богдановић и Леа Ескенази присутне упознали са архивским фотографијама и причом о страдању Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима током Другог светског рата.
Први документи на које је усмерена пажња били су фотографија и макета Београдског сајма Краљевине Југославије, чији су павиљони 1941. године постали места интернације и страдања.
Представљене су и фотографије коцентационих логора на Бањици, у Топовским шумама, на Сењаку, у Нишу, на Црвеном крсту, у Шапцу и други, које је створила тадашња немачка окупациона власт.
"У масовним репресијама у лето и јесен 1941. године стрељано је више хиљада Срба и Јевреја. До краја новембра практично је уништена јеврејска мушка популација и делимично ромска", наведено је у каталогу изложбе.
Перишић је објаснила да су сајамски павиљони били одговарајуће место да се смести велики број људи, углавном жена, деце и стараца.
"Од 8. децембра и наредних дана у новоформираном логору Земун интернирано је преосталих 6.400 Јевреја, као и око 600 ромских жена и деце чији су чланови нажалост стрељани током лета и јесени", казала је Перишић.
Перишић је додала да су Јевреји били издвојени кроз четири фазе.
"Прва фаза је фаза регистрације, затим су у другој фази обележавали Јевреје жутом траком и Давидовом звездом где је истакнуто слово ж - жидов, затим би уследило пљачкање и отимање њихове имовине, а последња фаза била је изгон", навела је Перишић.
Ескенази је казала да је о ужасима из логора сведочила Хилда Дајч, која је описала тешке и понижавајуће услове заточеништва.
"Написала је четири писма и послала школским другарицама Нади Новак и Мирјани Петровић. Према њеном сведочењу, Роми су имали још горе услове од Јевреја, али су имали и начин да се избаве уколико се баве часним послом и уколико имају стално пребивалисте", објаснила је Ескенази.
Богдановић је навео да је у оквиру друге фазе Јаврејски логор Земун постао Прихватни логор Земун.
"Ту су интернирани српски цивили, старци, жене, четници, партизани у оквиру операције Викинг и велика група Јевреја који су доведени са Косова, док су радно способне слали у немачке логоре да би радили и то је био присилан робовски рад изложен великој тортури", истакао је Богдановић закључивши да је логор престао са радом у октобру 1944. године.
О размерама трагедије сведоче и фотографије камиона-гасне коморе, такозвана душегупка, као и фотографије антијеврејске пропаганде где су постављени постери "Антисемитски плакат: позив на Антимасонску изложбу" и "Јеврејска посла".
Део поставке су и фотографије забележене током потписивања различитих докумената, а капитулације Југословенске војске 17. априла 1941. године само је једна од њих.
Посетиоци су имали прилику да погледају и фотографије девастираног сајмишта, али и обновљеног, чија је последња фаза завршена у марту 2024. године, када је поново отворено.
У току је акција меморијалног центра "Хајде да се нико не заборави", која позива грађане да се кроз успомене, породичне приче, фотографије и личне предмете, укључе у стварање јединственог регистра жртава.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала