МУЛТИМЕДИЈА

Црква мала, светиња голема: Српске богомоље које одолевају вековима /фото/

Иако квадатуром малене, својим пркосним трајањем кроз векове, дрвене богомоље су постале симбол непокорности, вере, упорности и снаге, стожер око којег се окупљао, и захваљујући којем је опстао, православни верни народ
Sputnik
1 / 23

Изложба фотографија "Цркве брвнаре Републике Српске - Чувари духовног живота и народне самосвести" аутора Станка Костића, отворена у Галерији науке и технике САНУ.

2 / 23

Изложба представља наставак серијала истраживања о српском народном градитељству и цркавама брвнарама на тлу Србије започетог крајем 2023. године поставком "Цркве брвнаре - чувари традиције"

3 / 23

После изложбе посвећене црквама брвнарама у Србији, Костић се упутио преко Дрине, да би објективом фотоапарата забележио и тај део српског духовног простора

4 / 23

Пре него што се у то упустио, Костић је из литературе сазнао да је само у бањалучкој епархији, почетком 19. века било - 85 дрвених храмова, а да их је до данас опстало само 13.

5 / 23
Своја истраживања неуморни Костић је спровео у три епархије - бањалучкој, захумско-херцеговачкој и приморској и зворничко-тузланској, као и Митрополији дабробосанској
6 / 23
Како у Србији, тако и у Републици Српској, цркве брвнаре опстају вековима. Трају старе, али ничу и нове. Најчешће тамо где се, захвајућу усменим предањима, знало да је на том месту постојала таква светиња.
7 / 23
У циљу очувања свог идентитета и духовности од Османског царства, православни хришћани су градили своје цркве од дрвета, како би могли лако да их преко ноћи, односно за кратко време, преместе на другу локацију.
8 / 23
Радове на црквама изводили су народни неимари, односно сељаци дрводеље, који су сами секли и припремали грађу. Занатлије дрводеље постојале су у скоро сваком селу, а чувене дрводеље и вични мајстори били су Осаћани- Срби пореклом из Осата поред Дрине
9 / 23
За разлику од грандиозних манастира и храмова задужбина који су градили феудални владари и властела цркве брвнаре представљају праве народне цркве, које је најчешће градила заједница.
10 / 23
Главна карактеристика цркава брвнара су скромне размере и једноставан облик. Облик градње цркава брвнара настао је из народног-стамбеног дрвеног објекта за становање.
11 / 23
Да би остале неупадљиве, и самим тим од Турака безбедније, светиње су грађене тако да не достижу висину крошњи дрвећа.
12 / 23

Дрвене богомоље су најчешће грађене у непосредној близини великих храстова-записа, крај којих се народ окупљао и сабирао у молитви

13 / 23
Иако квадатуром малене, својим пркосним трајањем кроз векове, цркве брвнаре су постале симбол непокорности, вере, упорности и снаге, стожер око којег се окупљао и захваљујући којем је опстао православни верни народ
14 / 23
Према хроничару Теодосију из 13. века, Сава Немањић је изградио одређени број скромних цркава брвнара. Хроничар пише: „Друге многе цркве, мале и велике, сазида Свети Сава докле је био Архимандрит у Студеници. Не само камене него и дрвене, да се на сваком месту његове државе Бог слави
15 / 23

"Истражујући наше духовно благо Станко Костић подиже и гради нову велику брвнару, од земље до неба, у коју уграђује све наше брвнаре на једном месту" записао је свештеник Радомир В. Поповић, теолог и историчар хришћанства, поводом изложбе фотографа Станка Костића у Галерији науке и технике САНУ

16 / 23
Попут крајпуташа, гроб јереја Саве Рађевића, дуже од једног века, стражари крај цркве Светог Николе у Романовцима
17 / 23
Црква брвнара посвећена Нерукотвореном лику Исуса Христа у селу Бјела. Црква поседује богат иконостас са седмнаест икона
18 / 23
Црква Св Прокопија изграђена у селу Дукићи. Црква је изграђена од полуоблица јеле са оближње планине Радаве
19 / 23
Црква Светог Георгија на Вјенчацу у Невесињу задужбина је братства Шиповац. Црква је смештена на надморској висини 946 метара изнад нивоа мора, на брду изнад града Невесиња.
20 / 23
Фотографије сакралних објекта усликаних објективом Станка Костића, посетиоцу дочаравају снагу вере и борбе за очување исте у тешким и турбулентним временима. Аутор изложбе заинтересованом слушаоцу причом обогаћује сваку фотографију јер свака црквица има неку своју историју
21 / 23
У етно- селу Станишићи налази се манастир посвећен Светом Николи Мириклијском у оквиру којег се налази крстионица која представља реплику Руске православне цркве која се налази на Аљасци
22 / 23
Деда и унук на изложби „Цркве брвнаре Републике Српске“, По речима аутора, изложба је посвећена не само његовим наследницима, већ и свим будућим настављачима и чуварима традиције свога народа
23 / 23
Изложба фотографија „Цркве брвнаре Републике Српске“у Галерији науке и технике САНУ биће отворена за посетиоце до 1. марта 2025. године.
Коментар