Црква мала, светиња голема: Српске богомоље које одолевају вековима /фото/
Црква мала, светиња голема: Српске богомоље које одолевају вековима /фото/
Sputnik Србија
Иако квадатуром малене, својим пркосним трајањем кроз векове, дрвене богомоље су постале симбол непокорности, вере, упорности и снаге, стожер око којег се... 08.02.2025, Sputnik Србија
Иако квадатуром малене, својим пркосним трајањем кроз векове, дрвене богомоље су постале симбол непокорности, вере, упорности и снаге, стожер око којег се окупљао, и захваљујући којем је опстао, православни верни народ
Изложба фотографија "Цркве брвнаре Републике Српске - Чувари духовног живота и народне самосвести" аутора Станка Костића, отворена у Галерији науке и технике САНУ.
Изложба фотографија "Цркве брвнаре Републике Српске - Чувари духовног живота и народне самосвести" аутора Станка Костића, отворена у Галерији науке и технике САНУ.
Изложба представља наставак серијала истраживања о српском народном градитељству и цркавама брвнарама на тлу Србије започетог крајем 2023. године поставком "Цркве брвнаре - чувари традиције"
Изложба представља наставак серијала истраживања о српском народном градитељству и цркавама брвнарама на тлу Србије започетог крајем 2023. године поставком "Цркве брвнаре - чувари традиције"
После изложбе посвећене црквама брвнарама у Србији, Костић се упутио преко Дрине, да би објективом фотоапарата забележио и тај део српског духовног простора
После изложбе посвећене црквама брвнарама у Србији, Костић се упутио преко Дрине, да би објективом фотоапарата забележио и тај део српског духовног простора
Пре него што се у то упустио, Костић је из литературе сазнао да је само у бањалучкој епархији, почетком 19. века било - 85 дрвених храмова, а да их је до данас опстало само 13.
Пре него што се у то упустио, Костић је из литературе сазнао да је само у бањалучкој епархији, почетком 19. века било - 85 дрвених храмова, а да их је до данас опстало само 13.
Своја истраживања неуморни Костић је спровео у три епархије - бањалучкој, захумско-херцеговачкој и приморској и зворничко-тузланској, као и Митрополији дабробосанској
Како у Србији, тако и у Републици Српској, цркве брвнаре опстају вековима. Трају старе, али ничу и нове. Најчешће тамо где се, захвајућу усменим предањима, знало да је на том месту постојала таква светиња.
У циљу очувања свог идентитета и духовности од Османског царства, православни хришћани су градили своје цркве од дрвета, како би могли лако да их преко ноћи, односно за кратко време, преместе на другу локацију.
Радове на црквама изводили су народни неимари, односно сељаци дрводеље, који су сами секли и припремали грађу. Занатлије дрводеље постојале су у скоро сваком селу, а чувене дрводеље и вични мајстори били су Осаћани- Срби пореклом из Осата поред Дрине
За разлику од грандиозних манастира и храмова задужбина који су градили феудални владари и властела цркве брвнаре представљају праве народне цркве, које је најчешће градила заједница.
Главна карактеристика цркава брвнара су скромне размере и једноставан облик. Облик градње цркава брвнара настао је из народног-стамбеног дрвеног објекта за становање.
Иако квадатуром малене, својим пркосним трајањем кроз векове, цркве брвнаре су постале симбол непокорности, вере, упорности и снаге, стожер око којег се окупљао и захваљујући којем је опстао православни верни народ
Према хроничару Теодосију из 13. века, Сава Немањић је изградио одређени број скромних цркава брвнара. Хроничар пише: „Друге многе цркве, мале и велике, сазида Свети Сава докле је био Архимандрит у Студеници. Не само камене него и дрвене, да се на сваком месту његове државе Бог слави
"Истражујући наше духовно благо Станко Костић подиже и гради нову велику брвнару, од земље до неба, у коју уграђује све наше брвнаре на једном месту" записао је свештеник Радомир В. Поповић, теолог и историчар хришћанства, поводом изложбе фотографа Станка Костића у Галерији науке и технике САНУ
"Истражујући наше духовно благо Станко Костић подиже и гради нову велику брвнару, од земље до неба, у коју уграђује све наше брвнаре на једном месту" записао је свештеник Радомир В. Поповић, теолог и историчар хришћанства, поводом изложбе фотографа Станка Костића у Галерији науке и технике САНУ
Црква Светог Георгија на Вјенчацу у Невесињу задужбина је братства Шиповац. Црква је смештена на надморској висини 946 метара изнад нивоа мора, на брду изнад града Невесиња.
Фотографије сакралних објекта усликаних објективом Станка Костића, посетиоцу дочаравају снагу вере и борбе за очување исте у тешким и турбулентним временима. Аутор изложбе заинтересованом слушаоцу причом обогаћује сваку фотографију јер свака црквица има неку своју историју
У етно- селу Станишићи налази се манастир посвећен Светом Николи Мириклијском у оквиру којег се налази крстионица која представља реплику Руске православне цркве која се налази на Аљасци
Деда и унук на изложби „Цркве брвнаре Републике Српске“, По речима аутора, изложба је посвећена не само
његовим наследницима, већ и свим будућим настављачима и чуварима традиције свога народа
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.