"Током три недеље, од првог петка бојкота до поноћи трећег петка бојкота, потрошили смо укупно 108 милиона евра мање, од чега само за три петка 75 милиона евра. Од 19 посматраних дана, пад потрошње забележен је 16 дана", истиче платформа, пренео је Индекс.
Навели су и у којим градовима је забележен највећи апсолутни пад вредности рачуна: предњачи Загреб, а следе Сплит, Осијек, Ријека, Задар, Вараждин, Пула, Карловац, Славонски Брод, Чаковец.
Истакли су и градове Валпово, Комижу, Пожегу, Чазму, Слатину, Доњу Стубицу, Лабин, Запрешић, Иванец, Забок и друге који су забележили највећи пад потрошње.
Платформа наводи да је држава прозвана због тога што није предузела правовремене мере за сузбијање инфлације, као и због тога што је, како се тврди, допустила општи неред на тржишту.
"Бојкот је средство за изражавање отпора, неслагања. Има велику моћ, подстиче на акцију и тражи хитну промену понашања оних против којих је усмерен", наводи платформа.
Истиче се да су интервенције које су уследиле после бојкота, као што су замрзавање цена појединих производа на одређени период, као и велики број акцијских понуда и снижења, само гест, а не решење за драматичну ситуацију.
"Замрзавање цена на кратак период и привремени попусти неће довести до заустављања раста цена или њихове стабилизације, а овај проблем добро знају сви који треба да организују", наводи платформа.