1 / 14
Тешко да би неко могао замислити да се пре само два века, центар српске престонице налазио у шуми. На месту где се током Првог спског устанка налазио логор српских устаника, ван домета турских топова са Калемегдана, кнез Милош Обреновић је подигао Конак у коме су се доносиле важне одлуке за будућност и независност Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 14
Убрзо након подизања Конака, у његовој непосредној близини подигнута је дворска црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу. Према народној традицији, кнез Милош је подигао овај храм у знак захвалности што је на том месту измакао Карађорђевом гневу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 14
Након изградње цркве и конака, приступило се уређењу парка, као саставном делу дворског комплекса. Поред избора биљака, растиња и дрвећа, посебна пажња посвећена је и избору споменика и скулптура које су оплемењивале овај зелени кутак.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 14
Прва склуптура која је украсила тадашњи дворски парк, била је женска фигура изливена у природној величини-Жетелица
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 14
Склуптура је изливена у Бечу 1852. године, а у парк је постављена у другој половини 19. века (1858). Дело је скулптора Фиделиса Кимела и представља богињу земљорадње.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 14
У староримској митологији то је Церера, а у грчкој Деметра. Попут топчидерске богиње, грчка богиња земљорадње, плодности и заштитница поља, Деметра је најчешће приказивана са снопом житног класја
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 14
Њена необичност огледа се у томе што је једна од ретких скулптура у Београду изливених у цинку. Да би се овом нешто јефтинијем и приступачнијем материјалу дао богатији изглед, читава фигура је после изливања пресвучена танким слојем бакра, који је временом попримио препознатљиву патину
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 14
Лоша особина цинка показала се 2008. године када је склуптура пала и разбила се у комаде. Захваљујући конзерваторима и рестаураторима, годину дана касније ово јединствено вајарско дело враћено је у Топчидерски парк, где и даље стоји
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 14
Најзначајније за ову скулптуру је да је прва и најстарија скулптура која је красила неки београдски парковски простор и једина сачувана из 19. века.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 14
Ситна прашина и паучина које попут неког вела прекривају лице топчидерске богиње, нимало не умањују њену лепоту, већ јој напротив додају ноту мистичности
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 14
Топчидерским парком доминира Обелиск(рад каменорезца Франца Лорана) подигнут у част повратка кнеза Милоша у Србију 1859. године. Сам обелиск је осмишљен као зарубљена пирамида, украшена скромно, али зналачко венцима и штитовима са ознакама Србије и династије Обреновић при врху стуба
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 14
За разлику од Обелиска који се налази у централном делу парка, "Жетелица" као да се сакрива од пролазника. Посебно ју је тешко уочити у летњим месецима у хладу крошњи столетних стабала
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 14
Осим Жетелице и Обелиска, у парку се налази и споменик великом пријатељу српског народа Арчибалду Рајсу. Некадашња "плућа престонице" краси и више чесама, поточић и језерца, као и чувени платан који својим раскошним гранама наткриљује Конак безмало два века (тачна година садње није позната).
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 14
Упркос томе што је Топчидерски парк изгубио титулу дворског парка, "Жетелица" није ни мало изгубила од своје лепоте и грациозности. Напротив, "српска богиња" би без имало стида могла красити неке од највећих европских и светских паркова.
© Sputnik / Лола Ђорђевић