Београдска богиња: Неми сведок историје српског народа

Тешко да би неко могао замислити да се пре само два века, центар српске престонице налазио у шуми. На месту где се током Првог спског устанка налазио логор српских устаника, ван домета турских топова са Калемегдана, кнез Милош Обреновић је подигао Конак у коме су се доносиле важне одлуке за будућност и независност Србије

Након изградње цркве и конака, приступило се уређењу парка, као саставном делу дворског комплекса. Поред избора биљака, растиња и дрвећа, посебна пажња посвећена је и избору споменика и скулптура које су оплемењивале овај зелени кутак.

Прва склуптура која је украсила тадашњи дворски парк, била је женска фигура изливена у природној величини-Жетелица

Склуптура је изливена у Бечу 1852. године, а у парк је постављена у другој половини 19. века (1858). Дело је скулптора Фиделиса Кимела и представља богињу земљорадње.

У староримској митологији то је Церера, а у грчкој Деметра. Попут топчидерске богиње, грчка богиња земљорадње, плодности и заштитница поља, Деметра је најчешће приказивана са снопом житног класја

Њена необичност огледа се у томе што је једна од ретких скулптура у Београду изливених у цинку. Да би се овом нешто јефтинијем и приступачнијем материјалу дао богатији изглед, читава фигура је после изливања пресвучена танким слојем бакра, који је временом попримио препознатљиву патину

Лоша особина цинка показала се 2008. године када је склуптура пала и разбила се у комаде. Захваљујући конзерваторима и рестаураторима, годину дана касније ово јединствено вајарско дело враћено је у Топчидерски парк, где и даље стоји

Најзначајније за ову скулптуру је да је прва и најстарија скулптура која је красила неки београдски парковски простор и једина сачувана из 19. века.

Ситна прашина и паучина које попут неког вела прекривају лице топчидерске богиње, нимало не умањују њену лепоту, већ јој напротив додају ноту мистичности

Топчидерским парком доминира Обелиск(рад каменорезца Франца Лорана) подигнут у част повратка кнеза Милоша у Србију 1859. године. Сам обелиск је осмишљен као зарубљена пирамида, украшена скромно, али зналачко венцима и штитовима са ознакама Србије и династије Обреновић при врху стуба

За разлику од Обелиска који се налази у централном делу парка, "Жетелица" као да се сакрива од пролазника. Посебно ју је тешко уочити у летњим месецима у хладу крошњи столетних стабала

Осим Жетелице и Обелиска, у парку се налази и споменик великом пријатељу српског народа Арчибалду Рајсу. Некадашња "плућа престонице" краси и више чесама, поточић и језерца, као и чувени платан који својим раскошним гранама наткриљује Конак безмало два века (тачна година садње није позната).

Упркос томе што је Топчидерски парк изгубио титулу дворског парка, "Жетелица" није ни мало изгубила од своје лепоте и грациозности. Напротив, "српска богиња" би без имало стида могла красити неке од највећих европских и светских паркова.