Запад зна да је српски „меки трбух“ Африка, где највећи број земаља подржава нашу, али нам је исто тако измиче и окреће против нас.
То, сматра Јовановић, раде они који желе да ставе финалну тачку на одвајање Косова од Србије, односно западне силе. Оне се у својој великој офанзиви коју из различитих праваца воде против нас сада окрећу ка том за нас изузетно важном спољнополитичком пољу где смо претходних година бележили успехе. Идеја је, каже бивши амбасадор, да нас натерају на политичку капитулацију.
Не знамо да ли су они спремили још једног кеца у рукаву и да ли ће још нека земља са афричком поднебља следити овај пример или не, али у сваком случају морали бисмо да се реорганизујемо, да будемо потпуно припремљени и адекватно реагујемо у односу на ову ситуацију. То подразумева и да са појачаним мерама уђемо директно у успоравање тог тзв. права на независност које заправо не само да су исфабриковали и подржавају га, него хоће што пре да своју замисао приведу крају, рекао је Јовановић за Спутњик.
Он подсећа да је једна од полуга за уцену коју Запад користи и Европска унија чијим чланством покушавају да нас наведу на „нормализацију односа“. Карте Запада и превише су отворене, додаје Јовановић, бар када је реч о њиховом односу према Србији и Косову и Метохији. Сада само појачавају темпо и журе како би што пре завршили започето, трудећи се да нас ослабе и у другим видовима отпора, путем различитих притисака које врше над нама.
Јовановић каже да је једна од полуга за уцену коју Запад користи управо Европска унија чијим чланством покушавају да нас наведу на „нормализацију односа“.
© Sputnik / Алексей Витвицкий
Шта нам је чинити?
Савет који би бивши министар спољних послова и некадашњи дипломата могао да да данашњим креаторима спољне политике у Србији је тај да морамо подесити стратегију и тактику према новонасталој ситуацији и према очигледном циљу Запада. Досадашњу линеарну линију разговора са земљама које су признале или отпризнале такозвану независност требало би појачати, јер се никад не зна да ли нас чека још једно слично „изненађење“ након Кеније и Судана.
Они очигледно хоће да затворе ту књигу спорења са нама која се зове Косово и Метохија, јер имају у виду и неке друге хитне потребе са обзиром на укупан развој међународне ситуације свуда у свету, па и на Балкану. Њихов интерес за убрзањем остварења њихових циљева је очигледан, они га више и не крију. Морали бисмо да појачамо и темпо и обим контаката и сарадње са свим земљама које по природи ствари не би требало да признају Косово и Метохију како би оне извршиле отпризнање.
Јовановић сматра да би потенцијално требало извршити и одређени притисак над европским земљама које нам се данас представљају као пријатељи. Истинско међудржавно пријатељство не може постојати и не може прећи преко чињенице да је једна држава признала независност дела друге државе.
Требало би да будемо и отворенији и храбрији у постављању питања Косова и Метохије као опредељујућег у нашим међудржавним односима.
Од 27 земаља Европске уније, 22 признају Косово као државу.
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Да ли смо запоставили Косово?
Поједине унутрашње струје покушавају да „пензионишу“ питање Косова у Србији, будући да немају интерес да се за њега боре, сматра Јовановић, али и актуелни геополитички догађаји и померање односа снага у свету са униполарног на мултиполарни поредак многе су ствари „гурнули“ у страну.
Како ће се свет даље развијати тек ћемо видети, али је чињеница да је новонастало стање створило поприличне бриге свима, па и онима који су до сада питање Косова и Метохије покушавали „лагано“ да реше кроз бескрајни дијалог. Сада вероватно покушавају да то убрзају и замене неком другом врстом свеобухватнијег притисака на нас.
Једна врста притиска сада стиже из правца афричких земаља које по природи ствари не би требало да стварају себи проблеме тамо где их нема, будући да им је Србија за сада пријатељска земља, тврди Јовановић. Он наглашава да иако је читава ситуација доста сложена, не смемо одустајати од борбе. Императивно је да појачамо борбу за наша права и нашу јужну покрајину која је војном силом и агресијом окупирана, па поклоњена националној мањини која на њу нема алсолутно никакво право.
Нису нас ништа питали, користили су бомбе уместо питања и то је био један кардиналан прекршај међународног права који они сада покушавају да забашуре и прекрију прашином, али то тако не бива и неће им поћи за руком, закуљчује Јовановић.
Погледајте и: