Нема назад, иза је Србија! Важан тренутак за наш народ и за - човечанство
18:00 09.04.2025 (Освежено: 18:13 09.04.2025)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Једва стасали, тек изашли из ђачких клупа, прерасли су своје улоге и преко ноћи постали јунаци у причи која ће се препричавати генерацијама. Без задршке су кренули на вишеструко јачег непријатеља и одолели му гледајући смрт у очи. Ова прича, као усуд, прати генерације српских младића кроз векове. Последњи пут се обистинила на Кошарама 1999. године.
Тог деветог априла 1999. године, на Велики петак негде око поноћи почео је напад албанске артиљерије на српске положаје у рејону карауле Морина. Напад је трајао до раних јутарњих часова и то је био тренутак када је започела копнена агресија на нашу земљу. Сва пажња српске војске била је усмерена према Морини, међутим, то је било само скретање пажње јер је око шест часова изјутра са нападима НАТО бомбардера и албанске артиљерије почела битка за Кошаре. Ова битка се често назива и пакао Кошара, а њени хероји били су голобради момци.
Историчар и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду Милош Ковић каже да је данас, нажалост, постало уобичајено да се мисли и тврди како су данашње генерације недостојне својих предака. Говори се да не показују оно јунаштво и спремност на подвиг какво су показивали наши преци у Другом и Првом светском рату, Балканским ратовима или Косовском боју.
Таква мишљења су демантована и показала су се као суштински нетачна, пре свега у одбрамбено-отаџбинском рату на територији Босне и Херцеговине, али и у Српској крајини, где су данашње генерације показале много примера неупоредивог јунаштва. Све се то потврдило и 1999. године, нарочито на Кошарама и на Паштрику, рекао је Ковић за Спутњик.
Припадници 63. падобранске бригаде на Кошарама. Осмеси, поносан став и младост ових војника сликаних испред карауле Кошаре разлози су што се баш та фотографија најчешће користи као симбол ове битке.
© Фото : RTS Merila vremena - Zvanični kanal / Припадници 63. падобранске бригаде на Кошарама
Срби против света
Гранични камен наше земље чували су људи који су били врло млади, малтене деца, а у одбрани своје отаџбине показали су неупоредиво јунаштво, каже Ковић и додаје да баш у томе лежи главни значај ове битке. Показали су целом свету, али и будућим поколењима, како изгледа спремност на одбрану земље, спремност на жртву, упркос свему и свима који стоје наспрам тебе.
Ово никако нису најгора поколења српског народа у последњих неколико векова и никако нису поколења кукавица, то доказују Паштрик и Кошаре. Одбрана отаџбине 1999. ушла је у уџбенике историје широм света као први рат НАТО-а против једне земље. Случајно или не, та земља је управо Србија, односно тадашња Савезна република Југославије. У сваком случају, то је пре свега био напад на српски народ.
Припадници 72. специјалне бригаде Зоран Филиповић, Мирослав Маринков, Томислав Костић и Зоран Милојевић погинули на Кошарама.
Срби су први народ који је ратовао са НАТО у историји овог пакта, каже Ковић. То можда некоме звучи предимензионирано и можда мало мегаломански, с обзиром на малобројност нашег народа, али Срби су тада бранили Косово, подсећа наш саговорник и додаје да је то био не само важан тренутак за српски народ, већ и за историју човечанства.
Срби су први који су се организовано супротставили тој немани чији је прави карактер показан тек после ратова у којима је разбијена Југославија. Сукоб Срба са НАТО почео је на тлу Републике Српске Крајине, када је НАТО учествовао у њеном уништењу, а потом и на територији Републике Српске, након чега је настављен на тлу Савезне Републике Југославе 1999. године. Мислили су да их нико не може зауставити. У томе је значај Кошара, закључује Ковић.
Пријатељи и саборци Дејан Агочевић и Иван Васојевић. Васојевић се, нажалост, никад није вратио са Кошара.
Нема назад децо
Бивши премијер Србије и потпредседник владе СР Југославије Никола Шаиновић сумирао је кључну поруку битке на Кошарама наредбом генерала Делића који је својим војницима једноставно рекао – „Нема назад. Иза нас је Србија“.
То се понавља кроз историју и у свим ратовима у којима је српски народ учествовао увек се налазила једна генерација која је себе уграђивала у темеље отаџбине. Нажалост, испада да се то пречесто дешавало, па да се малтене свака генерација бар једном налазила на бранику своје земље, рекао је Шаиновић за Спутњик.
За сваку младу генерацију такав подвиг би изгледао невероватно, као да се неће десити за њихова живота, али проблем је у томе што ратови никад не престају, а у времену генерације која је ратовала 1999. на Кошарама, „дошао је ред“ на НАТО освајање Балкана. Наши момци су се тада нашли под нападом највеће светске силе, прича Шаиновић.
Фотографије Дејана Агочевића, војника са Кошара.
Значај битке на Кошарама можемо мерити и са супротне стране. Њу је најавио лично Бил Клинтон, председник Сједињених Америчких Држава, у два сата ујутру. Он дакле није спавао да би најавио почетак напада на нас.
Војни циљ непријатеља био је пробијање линија фронта и границе СРЈ споља, синхронизовано са нападом ОВК на исту границу и на иста места, само изнутра, уз помоћ америчке авијације која је користила стратешке бомбардере Б-52, објашњава наш саговорник, иначе и један од преговарача у Рамбујеу.
Ти момци су показали да је одбрана могућа кад знате шта браните. Њихова одбрана обезбедила је да ми добијемо тапију на суверенитет своје земље. Кад непријатељски напади нису прошли, кад им ни авиони нису помогли, они су нам понудили резолуцију 1244. где јасно пише да је Косово неодвојив део Србије, закључује Шаиновић.
Споменик јунацима са Кошара откривен је 2020. године. Налази се у улици хероја Милана Тепића.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Погледајте и:
