Разлог за то што су Земљини океани некад изгледали другачије има везе са њиховим хемијским саставом и еволуцијом фотосинтезе, преноси "Лајв сајенс".
Јапански истраживачи тврдњу да су океани били зелени у архаику започели су опсевацијом – воде око Иво Џиме имају зеленкасту боју повезану са формом оксидизованог гвожђа Фе(III), а плаво-зелене алге бујају у тим зеленим водама.
Упркос имену, ове алге су примитивне бактерије, а не праве алге. У архаику, преци ових зелено-плавих алги еволуирали су крај других бактерија које су користиле гвожђе у води као извор електрона за фотосинтезу. То указује на висок ниво гвожђа у океанима.
Организми који изводе фотосинтезу користе пигменте у својим ћелијама за трансформацију угљен-диоксида у шећере коришћењем енергије сунца. Плаво-зелене алге су необичне јер имају и пигмент хлорофил и други пигмент фикоеритробилин.
У студији научници су навели да генетски модификоване плаво-зелене алге расту боље у зеленим водама. Пре успона фотосинтезе и кисеоника, Земљини океани имали су смањен ниво гвожђа, али промене у хемији океана биле су постепене. Архаик је трајао 1,5 милијарди година, што је огроман део старости земље.
Оно што показује истраживање јесте да су љубичасти океани у будућности једна од опција ако ниво сумпора скочи, што може да буде последица вулканске активности или мањка кисеоника у атмосфери, што би довело и до доминације љубичастих сумпорних бактерија.
Теоретски је могуће да океани постану и црвени у случају интензивне тропске климе у којој се црвено гвожђе јавља као последица пропадања стена на копну.
Погледајте и: