https://sputnikportal.rs/20250415/okeani-su-nekad-bili-zeleni-u-buducnosti-ce-biti-ljubicasti-ili-crveni-1184723757.html
Океани су некад били зелени, у будућности ће бити љубичасти или црвени
Океани су некад били зелени, у будућности ће бити љубичасти или црвени
Sputnik Србија
Скоро три четвртине наше планете прекривају океани, па из свемира она изгледа као плави кликер. Међутим, јапански истраживачи утврдили су да су океани на Земљи... 15.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-15T22:51+0200
2025-04-15T22:51+0200
2025-04-15T22:51+0200
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0f/1184724023_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_004e278910164ebdc8244a6aef216e69.jpg
Разлог за то што су Земљини океани некад изгледали другачије има везе са њиховим хемијским саставом и еволуцијом фотосинтезе, преноси "Лајв сајенс".Јапански истраживачи тврдњу да су океани били зелени у архаику започели су опсевацијом – воде око Иво Џиме имају зеленкасту боју повезану са формом оксидизованог гвожђа Фе(III), а плаво-зелене алге бујају у тим зеленим водама.Упркос имену, ове алге су примитивне бактерије, а не праве алге. У архаику, преци ових зелено-плавих алги еволуирали су крај других бактерија које су користиле гвожђе у води као извор електрона за фотосинтезу. То указује на висок ниво гвожђа у океанима.Организми који изводе фотосинтезу користе пигменте у својим ћелијама за трансформацију угљен-диоксида у шећере коришћењем енергије сунца. Плаво-зелене алге су необичне јер имају и пигмент хлорофил и други пигмент фикоеритробилин.У студији научници су навели да генетски модификоване плаво-зелене алге расту боље у зеленим водама. Пре успона фотосинтезе и кисеоника, Земљини океани имали су смањен ниво гвожђа, али промене у хемији океана биле су постепене. Архаик је трајао 1,5 милијарди година, што је огроман део старости земље.Оно што показује истраживање јесте да су љубичасти океани у будућности једна од опција ако ниво сумпора скочи, што може да буде последица вулканске активности или мањка кисеоника у атмосфери, што би довело и до доминације љубичастих сумпорних бактерија.Теоретски је могуће да океани постану и црвени у случају интензивне тропске климе у којој се црвено гвожђе јавља као последица пропадања стена на копну.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0f/1184724023_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_2a6b2cce3e7128156b537a00330b964a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, живи свет и генетика
друштво, живи свет и генетика
Океани су некад били зелени, у будућности ће бити љубичасти или црвени
Скоро три четвртине наше планете прекривају океани, па из свемира она изгледа као плави кликер. Међутим, јапански истраживачи утврдили су да су океани на Земљи некад били зелени, а да би у будућности могли бити љубичасти или црвени.
Разлог за то што су Земљини океани некад изгледали другачије има везе са њиховим хемијским саставом и еволуцијом фотосинтезе,
преноси "Лајв сајенс".
Јапански истраживачи тврдњу да су океани били зелени у архаику започели су опсевацијом – воде око Иво Џиме имају зеленкасту боју повезану са формом оксидизованог гвожђа Фе(III), а плаво-зелене алге бујају у тим зеленим водама.
Упркос имену, ове алге су примитивне бактерије, а не праве алге. У архаику, преци ових зелено-плавих алги еволуирали су крај других бактерија које су користиле гвожђе у води као извор електрона за фотосинтезу. То указује на висок ниво гвожђа у океанима.
Организми који изводе фотосинтезу користе пигменте у својим ћелијама за трансформацију угљен-диоксида у шећере коришћењем енергије сунца. Плаво-зелене алге су необичне јер имају и пигмент хлорофил и други пигмент фикоеритробилин.
У студији научници су навели да генетски модификоване плаво-зелене алге расту боље у зеленим водама. Пре успона фотосинтезе и кисеоника, Земљини океани имали су смањен ниво гвожђа, али промене у хемији океана биле су постепене. Архаик је трајао 1,5 милијарди година, што је огроман део старости земље.
Оно што показује истраживање јесте да су љубичасти океани у будућности једна од опција ако ниво сумпора скочи, што може да буде последица вулканске активности или мањка кисеоника у атмосфери, што би довело и до доминације љубичастих сумпорних бактерија.
Теоретски је могуће да океани постану и црвени у случају интензивне тропске климе у којој се црвено гвожђе јавља као последица пропадања стена на копну.