Ово за Спутњик каже бањалучки политиколог Анђелко Козомара после одлуке Кристијана Шмита да све исплате из буџета на свим нивоима буду обустављене владајућим странкама у Српској СНСД-у и Уједињеној Српској, и да буду преусмерене на посебан рачун у Централну банку.
Докази Шмитове немоћи
„На ово треба гледати као на најснажнији доказ његове немоћи! Шмит је произвео највише криза у БиХ, а одлуком да удаљи Додика са политичке сцене је изазвао највећу кризу од доношења Дејтонског споразума до данас. Шмит је очито свестан да више нема никакву снагу ни утицај, и доноси мере које су не само недемократске, већ и неспроводљиве. Чак су и сами бошњачки економски и банкарски експерти из Федерације изјавили да ова Шмитова одлука не може да се спроведе, јер не може да забрани приватним банкама да обављају новчане трансакције. У РС су се на ово само насмејали, наравно, али до сада нико није отишао тако далеко и повукао овако чисто колонијални потез као Шмит,“ истиче Козомара.
Председник Републике Српске Милорад Додик је на Шмитов очајнички потез одговорио у свом стилу и дао предлог за решење ситуације у БиХ – "да Федерација БиХ испоручи Шмита да се Српска обрачуна са њим, процесуира га и затвори због лажног представљања и покушаја укидања БиХ“.
„Додик је на овај начин метафорички послао поруку Сарајеву да се већ једном одрекне Шмита и његових одлука и да крену да разговарају. Да на помињем да је Шмит већ неколико пута био критикован у сарајевским медијима због својих поступака, што је право изненађење. Међутим, политичари из Сарајева су и даље под утицајем Шмита и извршавају његове налоге. Тако да је Додик вероватно на то и мислио када је „затражио“ да изруче Шмита Српској,“ сматра бањалучки политиколог.
Одлазак Шмита би сачувао БиХ
Козомара на питање да ли би Шмитов одлазак из БиХ заиста релаксирао политичке односе у земљи каже следеће:
„Да подсетим да функција високог представника за БиХ није ни требало да постоји, јер није проистекла из Дејтонског споразума, већ је створена у оквиру ПИК, па би по тој логици они и требало да повуку Шмита. Мада он није ни требало да дође јер није именован у Савету безбедности УН. Значи, онај ко га је именовао би требало и да му купи авионску карту у једном смеру за повратак у родну Немачку,“ каже Козомара.
Наш саговорник назива смешним па и нелогичним мишљење да би БиХ добила статус кандидата за преговоре за улазак у Европску унију, а да има колонијалног управника.
„БиХ практично уопште нема суверенитет, него је он оличен у Кристијану Шмиту. Дакле, то је нешто што не иде једно са другим. Ако би се договорили да Шмит оде, онда би БиХ имала неку шансу, без обзира на ригидност и на отоманску свест коју имају бошњачки лидери о томе да су они најбројнији народ у БиХ, и да зато БиХ треба да припада само њима. Значи, без обзира на такав став Бошњака, једино решење за опстанак БиХ је разговор и договор сва три конститутивна народа и два ентитета, ако желе да БиХ остане цела у каквом-таквом облику, оцена је Козомаре.
Чека се пресуда немачког суда
Иначе, Козомара је подсетио да је против Кристијана Шмита у Немачкој покренут поступак од стране РС због кршења људских права који ће, уколико се позитивно заврши по подносиоца, дискредитовати овог немачког дипломату а тиме би било поништено све што је Шмит радио у претходном периоду као тзв. високи представник у БиХ.
„Поступак и даље траје иако су прекршили све предвиђене рокове за доношење одлуке. Наводно је кашњења због комплексности предмета, због чега су одлучили да читаву ствар одмах предају на другостепено одлучивање, односно о њој ће се изјаснити немачки Бундестаг,“ каже он.
У тужбеном захтеву је тражено да се Шмит повуче из БиХ, а да пре тога пониште сва акта које је донео.
У међувремену, посланичка група АФД затражила је расправу о Шмиту у влади Немачке, која је остала без закључка.