На оптуженичкој клупи је Немачка, а не Шмит: Суђење које би могло да прецрта високог представника
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
У Немачкој је покренут поступак против самопроглашеног високог представника у БиХ Кристијана Шмита чији би исход могао да га дискредитује као дипломату и поништи све одлуке које је доносио у Сарајеву. Шмит је, наравно, само име које служи сврси и он заправо и није лично тужен већ се његово кршење људских права приписује Савезној републици Немачкој.
Професор међународног права Драган Дакић подносилац је овог захтева покренутог пред немачким Омбудсманом за људска права при Бундестагу. Он за Спутњик истиче да читаву ситуацију посматра искључиво као правник и да са тог аспекта коментарише позицију Шмита у Босни и Херцеговини, не дајући никакве политичке судове.
Он верује да је улога Шмита као немачког дипломате уједно и једини његов неспоран статус, а да се тридесет година након рата на простору Босне и Херцеговина ничим више не може оправдати његово постојање у облику високог представника.
На тако нешто што је по својој природи неправно, а можемо сасвим слободно рећи и девијантно, уместо укидања те инстанце у нашем правном систему, противправност ОХР-а се продубљује тако што на чело те међународне организације долази дипломата супротно процедурама и правилима именовања високог представника.
Није Шмит крив него Немачка
Професор Дакић напомиње да је јако битно разграничити супротстављене стране, те да сам Кристијан Шмит није тужени у овом поступку и да је он као личност потпуно небитан. Једино што јесте битно и неспорно је Шмитов дипломатски статус, те тужена може бити само Савезна република Немачка, јер се онда чин кршења људских права њој и приписује.
Ако га перцепирамо као дипломату Савезне републике Немачке, лице које носи дипломатски пасош, лице које има логистичку подршку СР Немачке, која му даје наоружано обезбеђење, пратњу и возила, он је несумњиво под ефективном контролом и у директној вези са СР Немачком.
У Немачкој постоји механизам заштите људских права у случају да њихови јавни органи прекрше једно од њих и Дакић се појавио пред том институцијом са тврдњом да њихов орган Савезног министарства спољних послова крши његово људско право у Босни и Херцеговини.
Кршење људских права
Када било која друга инстанца осим парламента доноси закон, то се, објашњава професор Дакић, не може подвести под људска права. Улога Шмита је по свим мерилима аутократска инстанца која има извршна овлашћења, овлашћења у оквиру правосуђа и законодавна овлашћења. Дакле, ако једна аутократска фигура доноси законе, то свакако крши људска права грађанима који очекују да њихов парламент доноси законе у њихово име.
Постоји конкретан члан у оквиру Европске конвенције за заштиту људских права који се у Босни и Херцеговини директно крши када Шмит доносе неки закон или измену закона. Он је то у више наврата до сада радио, а интервенисао је чак и око устава Федерације и то је попримило епилог на уставном суду БиХ, али не и пред Европским судом за људска права.
Застава ЕУ
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Признали кривицу али не и кривца
Сама чињеница да је поступак покренут и да је узет у разматрање већ сведочи да је Дакићева тврдња основана са оба аспекта – и са аспекта кршења људских права и са аспекта приписивања кривице Немачкој.
У досадашњем поступку немачко министарство се изјаснило да није одговорно за кршење људских права, дакле, нико чак и не спори да су људска права овде прекршена, већ се сада само пребацује лоптица у туђи терен и тражи се ко је одговоран. Немци тврде да они не могу бити одговорни зато што је у питању функционер међународне организације, а ја тврдим да могу бити одговорни јер тај функционер не поседује легитимацију Савета безбедности.
Тачно је да једино Савет безбедности може Шмиту додели судски имунитет, међутим, он не делује у име Уједињених нација и Дакић у свом поступку тврди да Шмит делује у име СР Немачке. Ово би значило да за све шта он уради незаконито, Немачка треба да одговара.
Поступак је покренут почетком ове године и према немачким роковима до сад је требало да буде решен. Ипак, професор Дакић је летос добио два писма у којима се наводи да ће због компликованости предмета и економичности поступка о њему директно одлучивати Бундестаг. Наш саговорник очекује да ће поступак бити изнет на седници немачког парламента и да ће онда посланици директно одлучивати о њему.
Застава Организације Уједињених нација
© Sputnik
Већ виђено
Велика предност за професора Дакића и цео случај представља чињеница да немачки Бундестаг често за различите теме тражи експертска мишљења. Још је 2008. године тражено експертско мишљење о статусу високог представника у БиХ и у њему је експлицитно било наведено да он мора имати мандат УН, односно Савета безбедности.
Овај експертски извештај је, наравно, био усвојен још тада и немачком парламенту ће сада бити јако тешко да одступе од извештаја који је урађен за њихове потребе. Није немогуће да одступе, али професор Дакић верује да ће бити јако тешко оправдати такву одлуку.
Крај ере високог представника
Дакић на овај поступак гледа као на пут ка демонстрирању зрелости друштва у Босни и Херцеговини које показује да само може носити своје политичке процесе без икаквог уплитања са стране. Ако је овај захтев сувише идеалистичан и ако до његовог испуњења не дође, Дакић сматра да ће бити добро и ако епилог доведе до тога да се грубо уплитање недемократских и ненадлежних фигура уз груба кршења људских права у БиХ смањи.
Доба такве врсте диктатизма и аутократизма заиста је прошло и мислим да је кроз последњи чин високог представника, односно Кристијана Шмита, цела та конструкција у многоме дискредитована и показује се као крајње непотребна, каже професор Драган Дакић.
Кристијан Шмит
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Шмит се, каже Дакић, појављује као особа која у потпуности одступа од онога што се јављало у тридесетогодишњој пракси примене анекса 10 Дејтонског мировног споразума. Он окупира функцију високог представника, узурпира овлашћења и његово понашање је потпуно супротно духу, слову и пракси у примени Дејтона.
У том смислу, не можемо рећи ништа афирмативно на саму чињеницу да постоји таква особа и таква инстанца која је сама по својој природи антидемократска и антисуверенистичка. Она нарушава сваки аспект суверенитета и владавине права Босне и Херцеговине и јако је тешко схватити да постоји нешто што се зове високи представник са толиким овлашћењима у 21. веку и на европском континенту, закључује Дакић за Спутњик.
Погледајте и:
