МОЈА ПРИЧА

Потресна животна прича поводом Дана победе над фашизмом: Од ратне голготе до - Косовског боја

Рус је устао и држећи се за стомак говорио, ти, ти, ти... Тетке су одмах пробудиле деду, он у оним дугим белим гаћама, са штапом, виче, шта хоћете, шта хоћете ви... Али моја старија тетка Васиљка је схватила, држи стомак, ти - па то је чај! Дрхтала сам! Пропаганда је била страшна. Убрзо смо схватили, Совјети нису страшне звери - управо супротно.
Sputnik
Овако је за Спутњик говорила Љиљана Драговић, костимограф, истакнута српска уметница која нам је недавно испричала своју животну причу, поводом осам деценија од ослобођења Европе од фашизма.
Њену породицу је Други светски рат затекао на Косову и Метохији. Прво је остала без болесне мајке, а оца су стрељали Немци.
„Тада се због два немачка официра и једног војника, стрељало 100 наших. Заиста је било 100 за једног. Касније су купили са улица, али у почетку су бирали људе који су водили народ, мислеће људе. Интелектуалце, професоре, лекаре, адвокате, судије“.
Када је отац убијен, Љиљана је занемела. Дуго није говорила. Породица се преселила у Јагодину, где почиње нова голгота:
„Стриц, градоначелник Јагодине, морао је да бежи, био је против комуниста. За нас после ослобођења није било „тачкица“, није било хране. Тетка Васиљка је завршила у затвору, као сарадник окупатора“.
Име Љиљане Драговић се везује за више од 200 позоришних остварења у готово свим театрима у Југославији, потписала је костиме и за 11 филмова, међу којима су "Доротеј" и "Косовски бој", за које је добила Златну арену на Пулском фестивалу. Добитница је две Стеријине и Награде за животно дело.
Са тетком која им је била као мајка
Погледајте и:
Коментар