Гости из северне руске престонице допутовали су у Србију поводом обележавања 80. годишњице победе над фашизмом, у оквиру којег је организован и разноврстан културно-уметнички програм.
На Тргу Републике у Београду 9. маја наступа ансамбл из Санкт Петербурга, Театар песме и игре „Марошка“, који је припремио специјални програм са српским песмама, као и с песмама из ратног периода. Ово им је, напомиње Марков, већ трећа посета Србији, а поред Београђана, у њиховом наступу могу да уживају и житељи Горњег Милановца и Источног Сарајева.
„Веома је лепо што ову победу обележавамо заједно са Србијом, јер је она подједнако значајна за обе земље. У Русији се добро зна да је управо у Југославији постојао партизански фронт који се борио против фашиста, да су постојале ослобођене територије, да је заједно са совјетским трупама ослобођен Београд. То памтимо и зато кажемо да је ово наш заједнички велики празник“, каже Марков у разговору за Спутњик.
Сећање на херојство - цивилизацијска и морална обавеза
Наш саговорник истиче да је обележавање 80. годишњице Велике победе и сећање на херојство које су руски и српски народ показали током Другог светског рата не само историјска, већ и морална и цивилизацијска обавеза.
„Верујемо да смо на страни добра, јер смо уверени у своју праведност. Боримо се против зла и оних тенденција које су се временом развијале, укључујући и рехабилитацију фашизма. Оно што данас гледамо, на пример саопштења украјинских власти да ће учинити све како би омели одржавање Параде победе у Москви, као и покушаји да се спречи долазак светских лидера на тај догађај, показују да они нису на страни добра“, каже Марков.
Према његовим речима, када је реч о односу западног света према Русији, постоји огромна разлика између става обичних људи или локалних званичника и става политичких елита.
„Обични људи не виде никакву претњу у руској култури коју политичке елите желе да забране. Јасно ми је зашто је то тако. Култура носи смисао, утиче на ум, а људи онда почињу другачије да размишљају, не само о култури него и о земљи из које та култура долази. Руски језик се забрањује јер, како кажу психолози, с језиком долази и свест. Језиком се објашњава свет. Ако не дозволите људима да слушају, гледају, причају – ускраћујете им приступ алтернативним информацијама, које би могле да противрече званичној пропаганди. А то је борба за умове, која је, уверен сам, важнија од борбе оружјем“, истиче Сергеј Марков.
Бесмртни пук: Симбол поноса и сећања
Једна од најзначајнијих акција у оквиру обележавања јубилеја јесте шетња „Бесмртног пука“, програм који је постао међународни феномен зато што је, како оцењује Марков, подстакао сећање нових генерација на своје дедове и прадедове.
„Сваки учесник 'Бесмртног пука' носи портрет свог претка с поносом. Људи се не приморавају да учествују, али осећају да је то њихова дужност и начин да покажу поштовање према својим херојима. Раније ни ја нисам много обраћао пажњу на ту тему. Многи су се, као и ја, захваљујући акцији 'Бесмртни пук', заинтересовали за своје претке, потражили документацију, наградне листове својих дедова и прадедова, одликовања, ордене, медаље. Када погледате људе који иду у тој колони, видите у њиховим очима понос. Носе те портрете са жељом да испричају своје приче“, истиче наш саговорник.
Сећање на блокаду Лењинграда – празник са сузама у очима
Марков подсећа на то да је у Русији рат прошао кроз све породице, а посебно у Санкт Петербургу, односно опкољеном Лењинграду, херојском граду који је преживео једну од највећих трагедија током Великог отаџбинског рата.
„У свакој породици у Лерњинграду постоје рођаци који су страдали или погинули током опсаде. И сам сам одрастао у таквој породици, моја мајка и бака преживеле су блокаду. Бака је сачувала живот троје од четворо деце. Мајчина сестра је погинула и сахрањена је на меморијалном гробљу, на којем почива више од 500.000 жртава блокаде. Зато је ово, како ми кажемо, празник 'са сузама у очима'. И велика ми је част што ћу учествовати у шетњи 'Бесмртног пука' овде у Београду и представаљати херојски град – Лењинград“, истиче Марков.
Наш саговорник наглашава да се Санкт Петербург труди да сачува сећање на једну од најсветијих страница у својој историји, не само међу својим житељима и грађанима Русије, него и у другим деловима света.
„Организују се бројни програми за младе. Ту успомену негујемо, чувамо и преносимо деци. Пре 11 година покренули смо пројекат 'Читамо блокадну књигу', намењен нашим сународницима у иностранству, али и свима који се интересују за историју. Мислили смо да ће то бити једнократна акција, јер је то за нас веома тешка тема, многи који су преживели блокаду тешко говоре о томе. Ипак, одмах након прве акције, добили смо бројне молбе да наставимо“, каже Марков.
Он наводи и занимљив пример једног дечака из Катара, који је учествовао у овом програму, а који је по повратку у своју земљу замолио наставницу историје да својим другарима исприча причу о опсади Лењинграда и улози Совјетског Савеза у Другом светском рату.
„Знате ли шта му је одговорила наставница? „То је алтернативна верзија историје. Сви знају да су Американци победили у Другом светском рату, а да су Совјети само мало помогли у томе'. Ипак дозволила му је да говори. И има много таквих примера. Ми организујемо сусрете с нашим ветеранима који деци из прве руке причају шта се догађало. И код младих људи се рађа жеља да то пренесу даље“, истиче Марков.
Сергеј Марков, први заменик председника Комитета за спољне везе из Санкт Петербурга
© Велимир Миловановић
Будућност сарадње: Нови пројекти и иницијативе
Када је реч о даљем развоју сарадње Србије и Русије, Марков наглашава да је веома задовољан напретком односа Санкт Петербурга с партнерима у Србији, пре свега у Београду, али и у Нишу и Новом Саду, као и у градовима у Републици Српској.
„Наше културне институције активно сарађују, и то није само на папиру. Прошле године је Театар за младе из Санкт Петербурга гостовао у Београду, као и већ поменути ансамбл 'Марошка'. Важну сарадњу остварујемо и у области рестаурације зграда и у оквиру реализације пројекта 'паметни град'. Веома смо напредовали у примени вештачке интелигенције у унапређењу безбедности грађана у јавном превозу и другим инфраструктурним решењима. А најважнија нам је сарадња када је реч о младим људима. Неколико руских и српских школа је потписало споразуме о сарадњи, млади људи учествују у онлајн олимпијадама, размењују посете. Када је реч о високом образовању, наше универзитете не занима само размена студената, већ и заједнички студијски програми“, наводи Марков.
Међу бројним заједничким програмима који су планирани у наредном периоду, он је издвојио учешће санктпетербуршких песника на међународном књижевном фестивалу у Београду на јесен, као и долазак делегације ветерана из Санкт Петербурга на обележавање годишњице ослобођења Београда у октобру.
Делегација из Санкт Петербурга ће у наредним данима боравити и у Источном Сарајеву, у којем ће бити одржани састанци с министрима из Републике Српске, а тренутно се 15-оро деце из Српске налази у Санкт Петербургу, где ће учествовати у Паради победе. Сарадња се развија и у високом образовању, књижевности и омладинским разменама.
„Сећање нас учи, а сарадња нас повезује,“ закључује гост из Русије, додајући да се кроз све ове иницијативе гради мост између генерација и народа, не само у сећању на прошлост, већ и у изградњи заједничке будућности.