Славље због 80 година од краја Другог светског рата и у Холандији, али омела га димна бомба бачена на премијера Дика Шуфа и његовог пољског колегу Доналда Туска. У чему има извесног смисла већ и стога што је принц Холандије Бернхард, деда актуелног краља Виљема-Александера, био члан нацистичке партије. Док је деда Доналда Туска Јозеф био Хитлеров војник. А у Другом светском рату, након што су пре Другог светског рата заједно са Хитлеровом Немачком комадали Чехословачку, Пољаци су – према истраживању једног историчара с Принстона – убили више Јевреја него Немаца.
Свет наглавачке
А сада сви ти потомци разних колаборациониста заједно (у НАТО-у) као победници славе оно што Трамп, поткован својим незнањем колико и мегаломанијом, приписује Американцима у заслугу, уз намеру да 14. јуна себи за рођендан – на 250 година од формирања америчке војске – у Вашингтону приреди војну параду.
Свет као да се окренуо наглавачке. Или би било тако да није Дана победе у Москви 9. маја који традиционално окупља ослободиоце из Другог светског рата и сав слободан свет који данас постоји.
Па зато ваљда и не чуди што једна од руских обавештајних служби опомиње да Европа и режим у Кијеву сад настоје да покваре прославу 80. годишњице победе над нацистичком Немачком.
С којом су сарађивали – мање или више отворено – све док није била побеђена.
Да би сарадња била настављена и одмах потом – како ових дана открива руска Федерална служба безбедности, само 1952. године идентификовано је готово 2.500 нацистичких злочинаца који су уточиште нашли на Западу; од тога скоро 700 у Сједињеним Америчким Државама а свој део прихватиле су и Канада, Аустралија и (наравно) Велика Британија. Па су потом многи од њих организовано убацивани назад на територију Совјетског Савеза да врше саботаже и – како се подсећа – подстичу сепаратистичке тенденције по совјетским републикама.
Колаборација са нацистима
Америчка колаборација с украјинским нацистима почела је, иначе, већ у априлу 1946. – операције ”Беладона”, ”Рис” и ”Трозубац – а вреди подсетити и да је ”Њујорк тајмс” својевремено писао да су ”најмање хиљаду нациста запослиле ЦИА и друге агенције”, те да су ”директори ФБИ-а Џон Едгар Хувер и ЦИА-е Ален Далс агресивно регрутовали нацисте”.
А руски ФСБ напомиње и да су ”нацистички криминалци који су избегли руку правде постали радо виђени гости на радио-станицама Слобода и Слободна Европа”. Док сада, како се даље наводи, ”потомци нацистичких криминалаца које је пре 80 година поразила Црвена армија, а који су се инфилтрирали у владајуће структуре западних земаља, траже освету”…
И то, рекло би се, у дугом историјском континуитету који сад само постаје израженији него што је досад био. Али шта је друго и могло да се очекује кад је Хитлеров начелник Генералштаба Адолф Хојзингер био командант Војног комитета НАТО-а; генерал Ханс Шпајдел врховни заповедник копнених снага НАТО-а у Централној Европи; Јоханес Штајнхоф – такође командант Војног комитета НАТО-а; Јохан фон Килмансег – заповедник специјалних снага НАТО-а у Централној Европи; Ернст Фабер, Карл Шнел, Франц Јозеф Шулце, Фердинанд фон Зенгер унд Етерлин… Већ је и овај непотпуни списак Хитлерових НАТО официра исувише дугачак да би био случајан.
Преживеле намере
Али с Хитлером је до дубоко у рат сарађивао и отац, односно деда двојице америчких председника, Прескот Буш. Док је Адолф Хитлер на дан почетка операције Барбароса – напада на Совјетски Савез 22. јуна 1941. године – у ”Њујорк тајмсу” објавио ауторски текст под насловом ”Уметност пропаганде”. А уочи рата је одликовао икону америчке индустрије Хенрија Форда. И тако уназад све до краљице Елизабете која је зигхајловала са читавом својом краљевском породицом.
Хитлер је у међувремену поражен, али су њихове намере преживеле. Ових дана, на 80. годишњицу победе над нацизмом, то је уочљивије неко икад пре.
Коме смета тријумф над нацизмом и 80 година касније? У име чијих вредности шефица дипломатије Европске уније Каја Калас забрањује онима који су јој потчињени да оду на Параду победе у Москву? И где је у свему томе место Србије?
O овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили
Љубинка Милинчић, главна уредница Спутњика Србија, и генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.