Подкаст

Хоћемо ли ове године воће јести „на кашичицу“ - као лек | Енергија Спутњика

Овогодишњи род воћа ће, према прогнозама струке, бити мањи за четвртину. Лоши временски услови су главни кривац за то, па ћемо у односу на просечан годишњи род од око 1,4 милиона тона, какав је био од 2020. године, ове године убрати око 350.000 тона мање воћа.
Sputnik
Тако је процењено пре десет дана, а у међувремену Србију је задесило још једно невреме са градом, уз већ пословичну свакодневну кишу. Од првог мраза готово сасвим је страдала кајсија, такође и рана трешња, а воћари кажу да је слично и са вишњом и бресквом. Ове године ћемо, изгледа, моћи да рачунамо само на шљиву и јабуку.
После овако дугог кишног периода који ће, несумњиво, донети и болести питање је на шта ће на крају моћи да рачунају произвођачи, а на шта купци који ће, извесно је, плаћати већу цену воћа које се нађе на тезгама и рафовима, али и воћних прерађевина.
Воћари се већ жале да су због болести учестала прскања што поскупљује производњу, да је већ пословично тешко доћи до радне снаге и да је постало нерентабилно радити воће. С друге стране имамо крупне произвођаче где власници имају модерне плантаже на стотину и више хектара засада воћа, најчешће јабука, са системом противградне мреже и наводњавањем „кап по кап“.
Да ли је једна лоша година разлог да воћари, како неки најављују, дигну руке од те производње? Колико уопште имамо засада под воћем у Србији и колики је просечан посед, да ли се те површине смањују или увећавају, колико је малих, средњих и великих произвођача, плантажера који гаје воће по најсавременијим стандардима?
Колико воћара данас осигурава посед, да ли се највећи број и даље пре одлучује да гледа у небо с надом да неће бити погођени невременом? Колико је улагање у агротехничке мере и да ли је реално да се неко ко се деценијама бавио производњом воћа преоријентише на нешто друго?
Зашто стално причамо како треба улагати у прерађивачке капацитете који доносе додату вредност и већу зараду, а на томе слабо радимо? Како ту држава може да помогне?
Какви смо у односу на конкуренцију у свету? Где Србија данас извози, да ли смо нашли нова тржишта и замену за Русију где смо некад највише извозили, а сада она потребе подмирује из сопствене производње? О томе у емисији Енергија Спутњика, новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са саветником председника Привредне коморе Србије Вељком Јовановићем који води Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију.

О емисији „Енергија Спутњика“

Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води МирaКанкараш Тркљa.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
Коментар