Загонетна српска светиња о којој се мало тога зна /фото/

1 / 16

На стеновитом брежуљку десне обале реке Ибар уздиже се загонетна светиња о којој се поуздано не зна ни тачна година градње, ни коме је свецу посвећена, ни чијом заслугом је изграђена

2 / 16

У селу Павлици, шест километара северно од Рашке налази се манастир Стара Павлица, једна од најстаријих светиња Рашке школе. Верује се да је грађена у периоду од 1040. до 1150. године,

3 / 16

Први помен, као студенички метох, добила је у даровној повељи великог жупана Стефана Немање манастиру Студеници, али се верује да потиче из времена пре почетка владавине Стефана Немање, зачетника династије Немањића

4 / 16

Манастир Стара Павлица је тробродна црква, основе уписаног крста. Источна страна цркве се завршава са три апсиде: средња је највећа и тространа, остале две су полукружне. Кубе се директно ослања на квадрат лукова, који носе снажни стубови. Црква је зидана каменом и опеком.

5 / 16

Иако непознати, градитељи ове богомоље су врло пажљиво бирали место на коме ће је изградити. Попут неког цвета, посађеног на врху камене стене, будно стражари над Ибарском долином-долином у којој је сваки камен историја

6 / 16

До светиње воде дрвене степенице направљене од железничких прагова.

7 / 16

Дрвени звоник у порти светиње враћа посетиоца у нека давна времена када се звук звона разлегао равницом, позивајући верујући народ на молитву

8 / 16

Поглед на долину Ибра и планинске обронке обрасле зеленилом задиви сваког посетиоца Старе Павлице

9 / 16

Путника наменика кад крочи унутар светиње дочекује тишина и неколико икона у олатру. Иако нема тачних података, верује се да је посвећена Светом Петру и Павлу.

10 / 16

Црква је два пута осликавана, и од млађег живописа из око средине XIII века остали су ликови јеванђелиста у пандантифима између којих је представа Нерукотвореног убруса, остаци Распећа на северном зиду и неколико појединачних фигура.

11 / 16

Упркос томе што се налази на узвишењу, скрајнутост са главног пута је ову православну богомољу сачувало од беса Османлија, али не и од зуба времена.

12 / 16

Током изградње пруге долином Ибра,тридесетих година прошлог века, светиња је доста страдала па је такорећи била у рушевинама. Да би се спречило њено урушавање, 1949. године изведени су први конзерваторско-рестаураторски радови, углавном архитектонски, да би током седамдесетих година урађена и конзервација живописа.

13 / 16

У близини манастира Стара Павлица се налази и манастир Нова Павлица коју су крајем 14. века подигли браћа Мусићи (Стефан и Лазар), као своју задужбину. Сам манастир је основан као женски и у њега се повукла и замонашила њихова мајка, супруга челника Мусе и сестра кнеза Лазара (1371—1389) Драгана, која је у њему и преминула као монахиња Теодосија.

14 / 16

Браћа Мусићи, ктиторски портрет из Нове Павлице. Мусићи су били српска властелинска породица која је управљала северним делом Косова око Ибра са седиштем у Звечану, који је челнику Муси дао на управу цар Урош (1355—1371). Своје седиште су 1363. године преместили у Брвеник на Ибру.

15 / 16

Након Косовског боја, у манастиру Нова Павлица је 1392. године преноћило тело кнеза Лазара, током његовог преношења у Раваницу.

16 / 16

Поред Старе и Нове Павлице, долину Ибра, или Долину краљева како је многи називају, красе и неке од највећих светиња српског народа: Студеница, Жича, Сопоћани, Градац...и зато, Ибарска долина није само географска одредница, већ место где су стварани темљи српске средњевњковне државе, њене духовности и културе.