Загонетна српска светиња о којој се мало тога зна /фото/
Загонетна српска светиња о којој се мало тога зна /фото/
Sputnik Србија
На стеновитом брежуљку десне обале реке Ибар уздиже се загонетна српска светиња о којој се поуздано не зна, ни година градње, ни коме је свецу посвећена, ни... 31.05.2025, Sputnik Србија
На стеновитом брежуљку десне обале реке Ибар уздиже се загонетна српска светиња о којој се поуздано не зна, ни година градње, ни коме је свецу посвећена, ни чијом заслугом је изграђена
На стеновитом брежуљку десне обале реке Ибар уздиже се загонетна светиња о којој се поуздано не зна ни тачна година градње, ни коме је свецу посвећена, ни чијом заслугом је изграђена
У селу Павлици, шест километара северно од Рашке налази се манастир Стара Павлица, једна од најстаријих светиња Рашке школе. Верује се да је грађена у периоду од 1040. до 1150. године,
Први помен, као студенички метох, добила је у даровној повељи великог жупана Стефана Немање манастиру Студеници, али се верује да потиче из времена пре почетка владавине Стефана Немање, зачетника династије Немањића
Манастир Стара Павлица је тробродна црква, основе уписаног крста. Источна страна цркве се завршава са три апсиде: средња је највећа и тространа, остале две су полукружне. Кубе се директно ослања на квадрат лукова, који носе снажни стубови. Црква је зидана каменом и опеком.
Иако непознати, градитељи ове богомоље су врло пажљиво бирали место на коме ће је изградити. Попут неког цвета, посађеног на врху камене стене, будно стражари над Ибарском долином-долином у којој је сваки камен историја
Путника наменика кад крочи унутар светиње дочекује тишина и неколико икона у олатру. Иако нема тачних података, верује се да је посвећена Светом Петру и Павлу.
Црква је два пута осликавана, и од млађег живописа из око средине XIII века остали су ликови јеванђелиста у пандантифима између којих је представа Нерукотвореног убруса, остаци Распећа на северном зиду и неколико појединачних фигура.
Током изградње пруге долином Ибра,тридесетих година прошлог века, светиња је доста страдала па је такорећи била у рушевинама. Да би се спречило њено урушавање, 1949. године изведени су први конзерваторско-рестаураторски радови, углавном архитектонски, да би током седамдесетих година урађена и конзервација живописа.
У близини манастира Стара Павлица се налази и манастир Нова Павлица коју су крајем 14. века подигли браћа Мусићи (Стефан и Лазар), као своју задужбину. Сам манастир је основан као женски и у њега се повукла и замонашила њихова мајка, супруга челника Мусе и сестра кнеза Лазара (1371—1389) Драгана, која је у њему и преминула као монахиња Теодосија.
Браћа Мусићи, ктиторски портрет из Нове Павлице. Мусићи су били српска властелинска породица која је управљала северним делом Косова око Ибра са седиштем у Звечану, који је челнику Муси дао на управу цар Урош (1355—1371). Своје седиште су 1363. године преместили у Брвеник на Ибру.
Поред Старе и Нове Павлице, долину Ибра, или Долину краљева како је многи називају, красе и неке од највећих светиња српског народа: Студеница, Жича, Сопоћани, Градац...и зато, Ибарска долина није само географска одредница, већ место где су стварани темљи српске средњевњковне државе, њене духовности и културе.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.