На узвишици која наткриљује Кумановску котлину, попут стаменог граничара стоји Зебрњак, монументална грађевина подигнута у част и славу јунака, који су победом над Турцима у Кумановској бици поставили камен темељац будућим величанственим победама српског војника: на Церу, Колубари, Кајмакчалану...
Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обе војске јуришале једна према другој. Због јаче концентрације српских трупа, иницијативе и храбрости војника и официра Прве српске армије, сви турски напади су одбијени, а битка је добијена.(детаљ карте која је део сталне поставке унутар Зебрњака)
"Пред грмљавином српске артиљерије, забележио је српски конзул из Битоља, није се повлачила једна војска већ једна империја“, а у народу је остала изрека: „Куманово за Косово!“(детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Занимљиво је да су турски ратни планови направљени уз помоћ немачког војног стручњака Колмара фон дер Голца.(детаљ карте која је део сталне поставке унутар Зебрњака)
Катастрофални пораз Турака код Куманова у очима српског војника представљао је својеврсни реванш за Косово, које је после 523 године на један заиста бриљантан начин освећено. Пораз вековног непријатеља подигао је не само морал у српским трупама, већ је непосредно након ове победе, углед мале Србије на европским теразијама високо одскочио (детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Преко 2.000 заробљеника пало је у руке Првој армији, као и велики број топова, пушака, митраљеза и осталога плена. Била је то прва и најзначајнија српска победа у Првом балканском рату, која је најавила крај турске владавине на Балкану. (детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Српски официр на коњу одаје почаст погинулом војнику после Кумановске битке .(детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Споменик су свечано осветили митрополит скопски Јосиф, епископ нишки Јован и и епископ рашко-призренски Серафим
У приземљу споменика изнад костурнице налазио се простор, подељен у девет одаја, у коме је била смештена музеолошка поставка. И данас посетиоци могу на изложебним фотографијама видети како је изгледао бивак(логор) српске војске, пољска болница, артиљеријско оруђе на положају и друго. (детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Према писању ондашње штампе, за израду фреске у капели, Коло орпских сестара нз Београда ставило је Одбору за подизање споменика на расположење износ од 30-000 динара. Данас се фрескопис у капели прилично руиниран, али је највероватније да зид изнад палионице свећа краси Покров Пресвете Богородице
У капели спомен костурнице, посетиоци остављају иконе, па је тако и репортер Спутњика оставила икону Богородице тројеручице, освештану у Храму Светог Саве на Врачару
Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд 1985. године реализовали су пројекат заштите објекта на Зебрњаку у затеченом стању.
Министарство рада и социјалне политике и Амбасада Републике Србије у Северној Македонији предузели су почетне кораке у заштити овог изузетног споменика културе тиме што су обезбедиле сталног чувара.
"Поштујте храбре што смрвише силу и чувајте им станиште вечито"