Како је српски војник у гуњу, шајкачи и опанцима срушио једну империју
Како је српски војник у гуњу, шајкачи и опанцима срушио једну империју
Sputnik Србија
На узвишици која наткриљује Кумановску котлину, попут стаменог граничара стоји Зебрњак, монументална грађевина подигнута у част и славу јунака у гуњу, шајкачи... 12.06.2025, Sputnik Србија
На узвишици која наткриљује Кумановску котлину, попут стаменог граничара стоји Зебрњак, монументална грађевина подигнута у част и славу јунака у гуњу, шајкачи и опанцима
На узвишици која наткриљује Кумановску котлину, попут стаменог граничара стоји Зебрњак, монументална грађевина подигнута у част и славу јунака, који су победом над Турцима у Кумановској бици поставили камен темељац будућим величанственим победама српског војника: на Церу, Колубари, Кајмакчалану...
Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обе војске јуришале једна према другој. Због јаче концентрације српских трупа, иницијативе и храбрости војника и официра Прве српске армије, сви турски напади су одбијени, а битка је добијена.(детаљ карте која је део сталне поставке унутар Зебрњака)
"Пред грмљавином српске артиљерије, забележио је српски конзул из Битоља, није се повлачила једна војска већ једна империја“, а у народу је остала изрека: „Куманово за Косово!“(детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Занимљиво је да су турски ратни планови направљени уз помоћ немачког војног стручњака Колмара фон дер Голца.(детаљ карте која је део сталне поставке унутар Зебрњака)
Упркос томе што се борила по плану, турска Вардарска армија је доживела тежак пораз. Иако је Зеки-паша оперативно изненадио српску команду својим изненадним нападом, одлука да се нападне снажнији непријатељ била је озбиљна грешка која је одлучила исход битке.
Катастрофални пораз Турака код Куманова у очима српског војника представљао је својеврсни реванш за Косово, које је после 523 године на један заиста бриљантан начин освећено. Пораз вековног непријатеља подигао је не само морал у српским трупама, већ је непосредно након ове победе, углед мале Србије на европским теразијама високо одскочио (детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Преко 2.000 заробљеника пало је у руке Првој армији, као и велики број топова, пушака, митраљеза и осталога плена. Била је то прва и најзначајнија српска победа у Првом балканском рату, која је најавила крај турске владавине на Балкану. (детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
После Кумановске битке погинули српски ратници су углавном сахрањивани у близини положаја на којима су пали. Идеја о подизању спомен обележја достојног славе српских ратника потекла је од ратних ветерана који су у ту сврху 1922. године формирали Одбор за подизање споменика.
Градња монументалног споменика је отпочела 1934, у тешким условима. Градитељи су се суочавали са непроходним тереном, јаким ветровима, али и финансиским тешкоћама. Да би се скупила средства Одбор је фебруара 1936. године у Београду, у излогу три радње на Славији и Теразијама показао јавности моделе спомен-обележја.
Након три године, радови на изградњи спомен-костурнице на Зебрњаку су завршени. Свечано освећење и откривање спомен обележја уприличено је на на 25. годишњицу српске победе.
На дан освећења спомен-костурнице, 30. октобра 1937. године, посмртни остаци ратника груписани у цркви Светог Ђорђа у Младом Нагоричану су пренесени у спомен-костурницу на Зебрњаку.
У костурници почивају земни остаци 678 војника Прве српске армије, којом је тада командовао престолонаследник Александар Карађорђевић. У пробоју је погинуло 1.207 и рањено 5.212 војника, док се „више од 600 ратника заметнуо сваки траг“.
Спомен-обележје је најзначајније остварење београдског архитекте Момира Коруновића и био је најмонументалнији војни меморијал на просторима средишњег Балкана. Споменик је био висок 48,5 метара, на врху је горео вечни пламен из кандила, чија се светлост могла видети са удаљености од 50 километара.
Импозантна грађевина изграђена на брду Зебрњак, највишој тачки кумановског бојишта, имала је спољашње и унутрашње степениште којим се стизало до капелице под самим врхом, одакле се пружао величанствен поглед на све четири стране света
У приземљу споменика изнад костурнице налазио се простор, подељен у девет одаја, у коме је била смештена музеолошка поставка. И данас посетиоци могу на изложебним фотографијама видети како је изгледао бивак(логор) српске војске, пољска болница, артиљеријско оруђе на положају и друго. (детаљ сталне поставке унутар Зебрњака)
Према писању ондашње штампе, за израду фреске у капели, Коло орпских сестара нз Београда ставило је Одбору за подизање споменика на расположење износ од 30-000 динара. Данас се фрескопис у капели прилично руиниран, али је највероватније да зид изнад палионице свећа краси Покров Пресвете Богородице
У капели спомен костурнице, посетиоци остављају иконе, па је тако и репортер Спутњика оставила икону Богородице тројеручице, освештану у Храму Светог Саве на Врачару
Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд 1985. године реализовали су пројекат заштите објекта на Зебрњаку у затеченом стању.
Министарство рада и социјалне политике и Амбасада Републике Србије у Северној Македонији предузели су почетне кораке у заштити овог изузетног споменика културе тиме што су обезбедиле сталног чувара.
Иако оскрнављен, споменик на Зебрњаку и даље чува успомену на храбре српске ратнике и подсећа садашње генерације на јунаштво ратника у гуњу, шајкачи и опанцима
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.