Спомен обележје са буктињом на врху која пара небо и светли над душама палих ратника

1 / 17

На узвишењу надомак грчко-македонске границе, издиже се меморијални комплекс Поликастро, спомен обележје посвећено српским и савезничким војницима који су 1918. године учествовали у пробоју Солунског фронта

2 / 17

Меморијални споменик у Поликастру откривен је 1977. године. Претходно су ветерани и поштоваоци традиција Великог рата из држава које су ратовале против Централних сила 1972. основали Унију земаља савезница за неговање борачких традиција.

3 / 17

Спомен-обележје земљама победницама замисао је ратног пилота Саве Микића, а дело је Солунца, архитекте Александра Секулића.

4 / 17

Спомен обележје, подигнуто у знак сећања на 40.000 погинулих и око 100.000 рањених, инвалида и несталих војника земаља савезница Антанте, изграђено је на брдашцету у непосредној близини саобраћајнице Евзони – Солун

5 / 17

Са узвишења на коме се спомен обележје налази, пружа се поглед на равницу у којој су се током Солунског фронта налазили војнички логори, док се у даљини уздиже горостасни Кајмакчалан.

6 / 17

До платоа на коме се налази спомен обележје воде степенице наткривене чепресима

7 / 17

Споменик од белог мермера, подигнут је на парцели коју је Грк Христос Карафодорос даровао за изградњу меморијалног комплекса

8 / 17

На свакој од пет страна стуба на енглеском, француском, италијанском, српском и грчком стоји: „Деци Француске, Велике Британије, Грчке, Италије и Србије, која су, верно следећи завете својих предака, заједно ратовала на овом месту и погинула за Слободу и Мир у целом свету, 1916-1918“.

9 / 17

Споменик у част српских ратника израђен од белог Венчачког мермера, као да је у грчку равницу преселио део Шумадије и отаџбине Србије

10 / 17

Годишњица пробоја Солунског фронта у Солуну се, почев од 1977. године, обележава сваке године у септембру

11 / 17

Одавање почасти ратницима који су својим животима платили високу цену победе у Великом рату

12 / 17

Деведесетих година постављене су бисте премијера земаља – савезница из Великог рата: Грка Елефтериоса Венизелиоса, Србина Николе Пашића, Француза Аристида Бријана, Британца Дејвида Лорда Џорџа и Италијана Виторио Емануеле Орландада.

13 / 17

Елефтериос Венизелос, један од највећих државника модерне Грчке, најзаслужнији човек што је после гоготе и повлачења преко Албаније, српска војска дочекана и прихваћена на Крфу. До краја Великог рата остао је веран савезник Србији и Србима.

14 / 17

Једна од њих је и биста председника Владе Краљевине Србије, Николе Пашића (1845-1926).

15 / 17

Као и главни споменик и бисте су такође подигнуте средствима Удружења грчких ветерана Солунског фронта

16 / 17

Улазна капија спомен комплекса. Приступ спомен комплексу који се налази у надлжености Савеза грчких бораца и грчке војске је слободан и нема чувара

17 / 17

Посета спомен обележје је често неизоставни део путовања које организују разна удружења која чувају сећање на наше славне претке. Тако је и репортер Спутњика, у организацији удружења Кајмакчалан 1916. и туризмолога Биљане Марчете, заједно са групом учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" одала почаст српским ратницима