1/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На узвишењу надомак грчко-македонске границе, издиже се меморијални комплекс Поликастро, спомен обележје посвећено српским и савезничким војницима који су 1918. године учествовали у пробоју Солунског фронта
2/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Меморијални споменик у Поликастру откривен је 1977. године. Претходно су ветерани и поштоваоци традиција Великог рата из држава које су ратовале против Централних сила 1972. основали Унију земаља савезница за неговање борачких традиција.
3/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Спомен-обележје земљама победницама замисао је ратног пилота Саве Микића, а дело је Солунца, архитекте Александра Секулића.
4/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Спомен обележје, подигнуто у знак сећања на 40.000 погинулих и око 100.000 рањених, инвалида и несталих војника земаља савезница Антанте, изграђено је на брдашцету у непосредној близини саобраћајнице Евзони – Солун
5/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Са узвишења на коме се спомен обележје налази, пружа се поглед на равницу у којој су се током Солунског фронта налазили војнички логори, док се у даљини уздиже горостасни Кајмакчалан.
6/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
До платоа на коме се налази спомен обележје воде степенице наткривене чепресима
7/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Споменик од белог мермера, подигнут је на парцели коју је Грк Христос Карафодорос даровао за изградњу меморијалног комплекса
8/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На свакој од пет страна стуба на енглеском, француском, италијанском, српском и грчком стоји: „Деци Француске, Велике Британије, Грчке, Италије и Србије, која су, верно следећи завете својих предака, заједно ратовала на овом месту и погинула за Слободу и Мир у целом свету, 1916-1918“.
9/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Споменик у част српских ратника израђен од белог Венчачког мермера, као да је у грчку равницу преселио део Шумадије и отаџбине Србије
10/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Годишњица пробоја Солунског фронта у Солуну се, почев од 1977. године, обележава сваке године у септембру
11/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Одавање почасти ратницима који су својим животима платили високу цену победе у Великом рату
12/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Деведесетих година постављене су бисте премијера земаља – савезница из Великог рата: Грка Елефтериоса Венизелиоса, Србина Николе Пашића, Француза Аристида Бријана, Британца Дејвида Лорда Џорџа и Италијана Виторио Емануеле Орландада.
13/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Елефтериос Венизелос, један од највећих државника модерне Грчке, најзаслужнији човек што је после гоготе и повлачења преко Албаније, српска војска дочекана и прихваћена на Крфу. До краја Великог рата остао је веран савезник Србији и Србима.
14/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Једна од њих је и биста председника Владе Краљевине Србије, Николе Пашића (1845-1926).
15/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Као и главни споменик и бисте су такође подигнуте средствима Удружења грчких ветерана Солунског фронта
16/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Улазна капија спомен комплекса. Приступ спомен комплексу који се налази у надлжености Савеза грчких бораца и грчке војске је слободан и нема чувара
![Посета спомен обележје је често неизоставни део путовања које организују разна удружења која чувају сећање на наше славне претке. Тако је и репортер Спутњика, у организацији удружења Кајмакчалан 1916. и туризмолога Биљане Марчете, заједно са групом учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" одала почаст српским ратницима - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/01/1187394040_0:0:2730:2048_600x0_80_0_1_7eb9ae43d82c3d941e1916ac00ee7436.jpg "Посета спомен обележје је често неизоставни део путовања које организују разна удружења која чувају сећање на наше славне претке. Тако је и репортер Спутњика, у организацији удружења Кајмакчалан 1916. и туризмолога Биљане Марчете, заједно са групом учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" одала почаст српским ратницима")
17/17
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Посета спомен обележје је често неизоставни део путовања које организују разна удружења која чувају сећање на наше славне претке. Тако је и репортер Спутњика, у организацији удружења Кајмакчалан 1916. и туризмолога Биљане Марчете, заједно са групом учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" одала почаст српским ратницима
