После Солуна, највећи избеглички логор се налазио у Водени (данашњој Едеси). Више од 3000 избеглица било је смештено у избегличким камповима у граду и његовој околини. Храна се у избегличким логорима добијала од савезничких мисија, осим извесне количине брашна, коју је избеглицама обезбеђивала српска држава
Поред избегличких кампова, у Водену се у оквиру Привремене српско-енглеске болнице налазило и Реконвалесцентно одељење (било је смештено у некадашњој турској, па грчкој касарни), у коме се опорављао велики број српских војника. Ово одељење као и сама болница у Водену је било стационирано до краја рата
Воден је у 14 веку, пуних 40 година био под влашћу цара Душана, да би 1386. године пао под власт Османлија
Вароши је стари део града који се развио на месту Акропоља древне Едесе. Топоним потиче од турске речи "варош" што значи „предграђе - насеље ван зидина“. Уске уличице са традиционалним кућама грађеним од камена посетиоца враћају у прошла времена
Заштитни знак Едесе и њено природно благо представљају водопади. Укупно постоји 12 водопада, а најпознатији и нејлепши је „Каранос" , назван по првом македонском краљу Хераклиду Караносу, који је основао град 813. године пре нове ере. Воде водопада Каранос падају са висине од 70 метара и представљају највећи водопад на Балкану
Вода водопада долази из извора реке Едесе које извире на планини Ворас (нама познатог као Кајмакчалан ) Са видиковца води стаза којом се може спустити и проћи испод водопада, а локална легенда каже да приликом проласка испод водопада треба да ѕамислите жељу
Један од ретких сачуваних византијских споменика Едесе јесте црква Успења Богородице или Стара митрополија. Изграђена је у 14. веку на ивици стрме литице унутар традиционалног округа Вароши. У 17. веку, црква, раније названа Света Софија, преименована је у Цркву Успења Пресвете Богородице, како би се спречило њено претварање у џамију
Унутар светиње доминирају капители са рељефним попрсјима овнова на угловима и орловима са пленом са стране који држе лукове осликане фреско декорацијом која датира из периода између 1375-1385 године и позлаћени, дрворезбарени иконостас цркве из друге половине 19. века
Црква Петра и Павла у округу Вароши. Поред цркава које су данас сачуване, постојало је мноштво других хришћанских цркава.
У Вароши је постојала и црква Светог Јована Богослова која је страдала у пожару који су, у оквиру казнене експедиције, септембра 1944. изазвали Немци. Поред светиње, за чију је обнову током Великог рата новац приложио краљ Петар, у пожару су страдале још две цркве и око 400 кућа.
Упркос богатој историји која повезује наш народ са Едесом, српски туристи је ретко посећују, осим оних, попут учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" који газећи стопама предака одају почаст нашим славним прецима