Далеко од отаџбине: Варош у којој је уточиште нашло неколико хиљада српских избеглица
Далеко од отаџбине: Варош у којој је уточиште нашло неколико хиљада српских избеглица
Sputnik Србија
Пре сто десет година, мала варош подно Кајмакчалана постала је уточиште за неколико хиљада српских избеглица, које су након Албанске голготе свој привремени... 19.07.2025, Sputnik Србија
Пре сто десет година, мала варош подно Кајмакчалана постала је уточиште за неколико хиљада српских избеглица, које су након Албанске голготе свој привремени дом пронашле у овој оази зеленила и водопада
"Тамо далеко, где цвета лимун жут"....далеко од кућног прага, далеко од родног краја и отаџбине након страдалничког повлачења преко Албаније, у оази зеленила и водопада подно Кајмакчалана, свој нови привремени дом је пронашло неколико хиљада српских избеглица
Након повлачења српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. током Првог светског рата, у Солуну и његовој околини било је смештено око 8.000 избеглица
После Солуна, највећи избеглички логор се налазио у Водени (данашњој Едеси). Више од 3000 избеглица било је смештено у избегличким камповима у граду и његовој околини. Храна се у избегличким логорима добијала од савезничких мисија, осим извесне количине брашна, коју је избеглицама обезбеђивала српска држава
Поред избегличких кампова, у Водену се у оквиру Привремене српско-енглеске болнице налазило и Реконвалесцентно одељење (било је смештено у некадашњој турској, па грчкој касарни), у коме се опорављао велики број српских војника. Ово одељење као и сама болница у Водену је било стационирано до краја рата
Почетком 1917. при Реконвалесцентном одељењу, почела је са радом Зубна станица(са др Милошем Ђ. Поповићем на челу) у којој је први пут у историји војног зубног лекарства, почела да се практикује и реконструктивна стоматологија – израда протетичких надокнада. У клиници је радио и др Миливоје Петровић (унук Хајдук Вељковог рођеног брата)
Током Првог светског рата, Едеса је била дом мултинационалних савезничких снага „Армије Истока“ под командом француског генерала Мориса Сараја. У овој долини су се током Великог рата налазили војнички логори српске војске
Обзиром да је у Реконвалесцентном одељењу у Водену стално боравило између три и четири хиљаде војника, Врховна команда крајем лета 1917. у град шаље војничко позориште „Тоша Јовановић“ које је војницима и официрима кроз представе бар на кратко олакшавало боравак далеко од отаџбине
Повлачећи се заједно са војском преко албанских гудура, у Воден( Едесу) је стигао и велики број деце без родитеља која су била препуштена самој себи, те је стога одлучено да се у граду оформи "Друштво за заштиту деце" на чијем је челу био доктор Милош Поповић. Под окриљем Друштва основане су разне установе за децу: Радничка школа, Дечје склониште као и Главни Стан малих Четника (извиђача) и Планики
Боравећи у грчкој варошици српским избеглицама се за тренутак могло учинити да шетају београдским улицима, јер су по стилу градње многе куће подсећале на грађевине из доба кнеза Милоша, попут ове традиционалне куће која неодољиво подсећа на Конак књегиње Љубице у Београду.
У једној од кућа у Едеси (није познато у којој тачно ) почетком децембра 1916. године, боравио је неколико дана (инкогнито) и краљ Петар. Вест о доласку старог краља у Воден објављено је у Ратном дневнику дневном часопису који је доносио извештаје Ратног прес бироа Србије у Првом светском рату, од 1914. до 1918. године.
Едеса је била један од најстаријих и најважнијих градова древне Македоније. Древна Едеса се састојала од Горњег града ( Акропоља ), који се развио на надморској висини од 320 метара од Лонгоса, где се налазио Доњи град и где је било организовано главно древно насеље. Временом су становници постепено напуштали Доњи град и почели да живе на стени, где се некада налазио Акропољ.
Током 7. и 8. века, на овом подручју се насељавају Словени и јавља се насеље под именом Воден. Ово је име коришћено све до ослобођења од Османлијске власти 1912. године, када је преименовано у Едеса, али се име Воден у званичним документима користило и током Првог светског рата
Вароши је стари део града који се развио на месту Акропоља древне Едесе. Топоним потиче од турске речи "варош" што значи „предграђе - насеље ван зидина“. Уске уличице са традиционалним кућама грађеним од камена посетиоца враћају у прошла времена
Заштитни знак Едесе и њено природно благо представљају водопади. Укупно постоји 12 водопада, а најпознатији и нејлепши је „Каранос" , назван по првом македонском краљу Хераклиду Караносу, који је основао град 813. године пре нове ере. Воде водопада Каранос падају са висине од 70 метара и представљају највећи водопад на Балкану
Вода водопада долази из извора реке Едесе које извире на планини Ворас (нама познатог као Кајмакчалан ) Са видиковца води стаза којом се може спустити и проћи испод водопада, а локална легенда каже да приликом проласка испод водопада треба да ѕамислите жељу
Један од ретких сачуваних византијских споменика Едесе јесте црква Успења Богородице или Стара митрополија. Изграђена је у 14. веку на ивици стрме литице унутар традиционалног округа Вароши. У 17. веку, црква, раније названа Света Софија, преименована је у Цркву Успења Пресвете Богородице, како би се спречило њено претварање у џамију
Унутар светиње доминирају капители са рељефним попрсјима овнова на угловима и орловима са пленом са стране који држе лукове осликане фреско декорацијом која датира из периода између 1375-1385 године и позлаћени, дрворезбарени иконостас цркве из друге половине 19. века
У Вароши је постојала и црква Светог Јована Богослова која је страдала у пожару који су, у оквиру казнене експедиције, септембра 1944. изазвали Немци. Поред светиње, за чију је обнову током Великог рата новац приложио краљ Петар, у пожару су страдале још две цркве и око 400 кућа.
Упркос богатој историји која повезује наш народ са Едесом, српски туристи је ретко посећују, осим оних, попут учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" који газећи стопама предака одају почаст нашим славним прецима
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Вароши је стари део града који се развио на месту Акропоља древне Едесе. Топоним потиче од турске речи "варош" што значи „предграђе - насеље ван зидина“. Уске уличице са традиционалним кућама грађеним од камена посетиоца враћају у прошла времена - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/09/1187696161_0:0:3210:2048_600x0_80_0_1_d2eeea97b6c2a68f30a13bfcb631a958.jpg "Вароши је стари део града који се развио на месту Акропоља древне Едесе. Топоним потиче од турске речи "варош" што значи „предграђе - насеље ван зидина“. Уске уличице са традиционалним кућама грађеним од камена посетиоца враћају у прошла времена")
![Заштитни знак Едесе и њено природно благо представљају водопади. Укупно постоји 12 водопада, а најпознатији и нејлепши је „Каранос" , назван по првом македонском краљу Хераклиду Караносу, који је основао град 813. године пре нове ере. Воде водопада Каранос падају са висине од 70 метара и представљају највећи водопад на Балкану - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/09/1187687232_0:0:3083:2048_600x0_80_0_1_13c8dd29d67acbf4b508afa695149925.jpg "Заштитни знак Едесе и њено природно благо представљају водопади. Укупно постоји 12 водопада, а најпознатији и нејлепши је „Каранос" , назван по првом македонском краљу Хераклиду Караносу, који је основао град 813. године пре нове ере. Воде водопада Каранос падају са висине од 70 метара и представљају највећи водопад на Балкану")
![Упркос богатој историји која повезује наш народ са Едесом, српски туристи је ретко посећују, осим оних, попут учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" који газећи стопама предака одају почаст нашим славним прецима - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/09/1187686813_0:0:3181:2048_600x0_80_0_1_387c0f3c9cd3bcbde21e057e2e0c893c.jpg "Упркос богатој историји која повезује наш народ са Едесом, српски туристи је ретко посећују, осим оних, попут учесника "Видовданског марша на Кајмакчалан" који газећи стопама предака одају почаст нашим славним прецима")
