Протојереј Дарко Ђого каже за Спутњик да јерменски премијер то не чини ни из чега другог, него само да би нашао ново оправдање за сопствену власт и потезе. Због тога је и изашао са предлогом да се измени Устав Јерменске апостолске цркве, што би омогућило смену врховног поглавара Гарегина II.
Ђого сматра да је ово један у низу потеза који није предвиђен да само тренутно нешто промени, већ да у потпуности јерменски народ редефинише на новим основама. Пашињаново објашњење за измену устава, бар један његов део, фокусиран је на то да је устав јерменске цркве написан на језику коју нико не разуме. У преводу, Јерменска апостолска црква се и даље служи класичним јерменским језиком који се назива грабар и који је у хришћанству један од најстарих литургијских језика, објашњава Ђого.
,,Избори за новог католикоса неће бити одржани све док се не усвоји Устав Јерменске апостолске цркве написан савременим јерменским језиком, који ће бити кратак и свима разумљив документ", изјавио је Пашињан.
Негде средине четвртог века па до дана данашњег то је класични и литургијски и административни језик Јерменије. Логично је да су у једној култури и народу који се труди да задржи континуита са сопшеном послошћу акти цркве написани управо тим класичним јерменским, рекао је Ђого за Спутњик.
Од четвртог века нове ере до дана данашњег, јерменски је класични и литургијски и административни језик у Јерменији.
© Sputnik / Andranik Ghazaryan
/ Он сматра да Пашињан, кријући се иза такозване демократизације језика и цркве заправо жели да сакрије своју намеру да у том новом начину одлучивања јерменска држава, односно његова лична власт, води главну улогу и у избору поглавара, али и у прављењу једног новојерменског идентитета. Тај идентитет би, додаје наш саговорник, означавао раскид са оним шта је већ вековима трајало, односно са јерменским идентитетом каквим га знамо.
Слична ствар се десила и са црквенословенским у Украјини, јер једна од првих ствари када се вршила украјинизација цркве, јесте била да се или заузимају канонске цркве или се читаве парохије окупирају. Прва ствар до које је долазило био је удар на црквословенски језик и украјинизација и наводна демократизација која се вршила тако што се уништавају вековне правне и језичке институције да би се инсталирало нешто ново.
Народ мора да се пробуди
Тешко је предвиђати шта се на крају читавог тог пута може десити, сматра наш саговорник. Он претпоставља да ће Пашињан наићи на велики отпор, али и на одређене делове друштва који ће га подржати у овим настојањима.
Ни нама Србима нису непознати позиви на некакву цркву према мерилима 21. века, ни уништавање старог језика које је наводно непознат. Врло су чести такви позиви и они на неки начин нађу ехо у оном делу популације који просто своје предање и своје идентитет доживљава као једну врсту терета или нечега с чиме треба да се опрости да би ступили у неки измаштани стан о Европској унији.
Јерменско друштво је доста подељено по том питању и они, иако се ради о древном народу са огромним предањем и хиљадугодишњом и писменошћу и хришћанством које је тамо ишло руку под руку једно са другим.
Пашињан се обраћа оном делу становништва који је наводно образован, а заправо неваспитан и сматра да све из прошлости треба и оставити у прошлости, заменивши га за европску будућност или неку другу флоскулу.
© Sputnik / Милена Цмиљанић
Често имате у друштву један слој покондиреног наводно образованог, а неваспитаног становништва које сматра да све из прошлости треба оставити у прошлости и затрпати, заменивши га за неку светлу европску будућност или неку сличну фосклулу. Не би ме чудило да Пашињан покуша да се ослони на њих.
У Јерменији је на делу једна врста чврсте амбивалентности јерменског друштва која ће још дуго опстати, а сама борба за Јерменију каква јесте ће потрајати и за сада није лако предвидети њен исход, закључује отац Ђого.
Погледајте и: