Нови нафтовод би ,,укинуо санкције" НИС-у
© Sputnik / Всеволод Тарасевич
/ Пратите нас
Ако се изгради нафтовод између Мађарске, Србије и Русије, он би за кратко време могао да превазиђе чак и проблем увођења санкција НИС-у, као и зависност од ЈАНАФ-а. Нафта би на овај начин могла директно да се транспортује до рафинерије у Панчеву, а за Србију је у овом тренутку најбитније да има ту рафинерију, да она ради и да снабдева тржиште.
Овако директор института ФЕФА и професор на ФЕФА факултету Горан Радосављевић коментарише најаву о новом нафтоводу који би повезивао Русију са Србијом и Мађарском. Трилатерални састанци већ су одржани, огласила су се и министарства поменутих земаља, а изградња се предвиђа за почетак следеће године. Договорено је да се комуникација настави у наредном периоду, како би се усагласили комерцијални услови.
Радосављевић подсећа да се Мађарска не граничи са Русијом, а да у савременом свету нафтоводи и гасоводи често трпе услед нестабилних геополитичких односа. Ипак, он сматра да је ово изузетно добар пројекат. О спајању са руским нафтоводом „Дружба“ дуго је преговарала прво Југославија, па онда и Србија, а професор Радосављевић истиче да је свакако боље имати директну везу ка неком нафтоводу уз могућност и куповине нафте на тржишту.
Оно шта је бољитак јесте да овим потезом диверсификујемо правице набавке и снабдевања, али и изворе снабдевања, истовремено повећавајући своју енергетску безбедност. Међутим, у нестабилним геополитичким односима ми не знамо у ком правцу ће даље ићи односи Европе и Русије и шта ће десити са санкцијама, рекао је Радосављевић за Спутњик.
О спајању са руским нафтоводом „Дружба“ дуго је преговарала прво Југославија, па онда и Србија.
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Нафтовод заобилази санкције
Мађарска и Словачка добиле су концесију, односно изузетак, да у одсуству излаза на море могу да купују нафту од Русије. Велику опасност по реализацију пројекта новог нафтовода представља то што Европа сада притиска и Мађарску и Словачку да им се, ипак, у неком будућем пакету санкција, а закључно са 2026. годином, придруже и прекину куповину гаса из Руске Федерације.
Уколико би до тога заиста дошло, то би Србији представљало проблем у смислу набавкe нафте новим путем. Док до тога не дође, овај нови нафтовод би за нас значио да би смо могли да обезбедимо снабдевање нафтом чак и уколико ступе на снагу санкције које је Америка увела НИС-у.
Уз сва ова ограничења која постоје, Србија би овим пројектом могла да добије један стабилан извор снабдевања након што се санкције Русији једног дана заврше, додаје Радосављевић.
Мислим да у овом тренутку Република Србија има и неке друге енергетске проблеме које би требало да решава, пре свега везане за потенцијалне санкције НИС-у, али и за остатак енергетског сектора, сектора струје и тако даље. Због свега тога не знам да ли је овај нафтовод у овом тренутку баш први приоритет, али мислим да је тај пројекат добар и да би било корисно да се у неком тренутку реализује.
Уколико би се овај нафтовод изградио, то би омогућило Србији излаз из ситуације у којој су Сједињене Америчке Државе увеле санкције НИС-у.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Јефтиније од ЈАНАФ-а
Метод транспорта цевоводом где је цев повезана директно за извор, у овом случају за колектор који се налази у Русији на почетку нафтовода Дружба, сигурно би допринео и нижој цени транспорта.
Не само што изградњом новог нафтовода не бисмо морали да зависимо од хрватског ЈАНАФ-а, него би вероватно овај нови транспорт био и јефтинији. Сада се нафта купује на неком трећем тржишту, па се транспортујете танкерима до Омишаља у Хрватској, затим се тамо претовара, након чега нас ЈАНАФ суштински уцењује јер нам је то једина могућност да купимо нафту. Код овог новог нафтовода бисмо могли да потпишемо неку врсту дугорочног уговора о снабдевању на десет година, а били бисмо и сигурни да се неке цене гарантују, каже Радосављевић.
Дакле поред тога што бисмо се решили зависности од хрватског ЈАНАФ-а, имали бисмо и нижу цену енергената, додаје он.
Хрватски ЈАНАФ нас практично уцењује јер зна да нам је то тренутно једина могућност да купимо нафту.
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Реакције Запада
Европа је до сада увек реаговала негативно на овакве потезе, каже наш саговорник, али никада није конкретно деловала по том питању. ЕУ ће овај пројекат свакако да осуђује, али се неће ништа спектакуларно десити што би могло да стопира пројекат.
Оно што би ту могло евентуално да се промени била би промена у односу Мађарске и Словачке према санкцијама, па би та „осуда“ Европске уније добила додатну тежину. У овом тренутку ја се не бих превише бринуо за то, јер не мислим да ће Мађарска или Словачка променити свој однос према Русији. Што се Америке тиче, она у овом тренутку има своје проблеме. Следеће године их чекају међуизбори и њихове очи биће упрте у неке друге ствари, а не у ово.
У случају када би Европа поново нашла консензус по питању увођења санкција Русији, то би могло да представља препреку пројекту изградње новог нафтовода. Са друге стране, то би значило да се Мађарска преоријентисала и нашла неке друге путеве снабдевања, што за њу није лако. Највероватније је да Мађарска неће тако лако одступити од куповине нафте кроз нафтовод који тренутно има, закључује Радосављевић.
Погледајте и:
